Рођен је у месту Кападокији, око 330 године, од оца Василија и мајке Емилије, а у време цара Константина Великог. У седмој години родитељи његови, дадоше га у школу, где он, због бистрине свог ума изучи филозофију за пет година и оде у Атину, где настави своје школовање. Изучавао је све светске науке тога времена (филозофију, астрономију, реторику). Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан – цар одступник.

Крстио се у зрелим годинама, на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је пуних десет година епископ Кесарије Кападокијске, поставши велики поборник православља, одлика моралне чистоте и верске ревности, те се стога с правом назива Велики (св. Василије Велики). Упркос свему, постао је чврст стуб Цркве Христове и назван је Пчелом Цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многа његова дела, богословска, канонска, апостолска, као и служба названа по његовом имену. Она се служи десет пута годишње и то: 1. (14. јануара), уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста (осим Цветне Недеље), на Велики Четвртак и на Велику Суботу.

По природи веома болешљив, поживео је свега педесет година. Свој земни живот скончао је 1(14. јануара) 379 године, преселивши се у Царство Христово.

Тропар (глас 1):

Во всју земљу изиде вјешчаније твоје, јако пријемшују слово твоје, имже богољепно научил јеси, јестество сушчих ујаснил јеси человјеческија обичаји украсил јеси, царскоје свјашченије оче преподобне: моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шумановцима славе светог Василија Великог су:

Ненадић, Штрбац и Петровић

По пореклу је био Јеврејин, из области јелинске, сродник апостола Павла. Архиђаконом је прозван, јер беше први од седам ђакона, које свети апостоли рукоположише и поставише на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Снагом своје вере, архиђакон Стефан чинио је многа чудеса међу људима, а својим злобним противницима, Јеврејима, супротстављао се својом мудрошћу и силом Светог Духа. Посрамљени Јевреји узбунише народ, клеветајући га да је хулио на Бога и Мојсија, те уз помоћ лажних сведока би осуђен. Тада Стефана изведоше пред народ и сви видеше његово озарено лице као у анђела, заправо његово лице било је озарено благодатном светлошћу, као некада Мојсејево. Стаде он говорити о многим доброчинствима и чудесима Божијим, која је Бог учинио за народ Израиљски, а истовремено их осуди за многе злочине и за противљење Богу. Назвао их је издајницима и крвницима и осудио их је за убиство Господа нашег, Исуса Христа. У том тренутку погледа у небо и виде да се отворило над њим и угледа он славу Божију и то објави Јеврејима: „Ево, видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Бога (Дел. ап. 7).

После тога га изведоше из града и осудише на смрт каменовањем. Међу његовим мучитељима био је и његов сродник, Савле (касније апостол Павле). Његову мученичку смрт гледала је из даљине Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом, усрдно се молећи Богу за овог истинитог страдалника. Тело св. Стефана тајно је узео и сахранио јеврејски кнез и потајни хришћанин, Гамалил.

Тропар (глас 4):

Подвигом добрим подвизалсја јеси первомучениче Христов и апостоле, и мучитељ обличил јеси нечастије; каменијем бо побијен от рук безаконих, вјенец от јеже свише десници пријал јеси, и к’ Богу взивал јеси вопија: Господи, не постави им грјехе сего.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Првомученика и Архиђакона Стефана су:

Марић, Ђурић, Петрушић, Трнинић, Божанић, Бабић, Перлић, Поповић, Добријевић, Вулетић, Сврабић, Шијаковић, Филиповић, Степановић, Петровић, Мрђен, Лазић, Васић, Јовичић, Раконић, Милинковић и Живковић.

Нема веће радости од празника рођења Христовог. Свуда око нас се осећа празнична атмосфера. Ово је свакако прилика да се учврсти породица као стуб нашег друштва.

Сва дешавања у протеклих неколико недеља су нас подсећала и припремала за овај велики и најрадоснији дан у години. Прво празник Детинци, дан кад су деца даривала своје родитеље. Затим празник Материце, дан кад се мајке даривале своју деци и на крају празник Очеви или Оци, дан кад се Очеви даривали своју децу. Ове године посебно јер празник Очеви падоше на Бадњи дан.

Бадњи дан је посебна радост у нашем српском народу ма где био. Тако је било и у Шимановцима.  Света Литургија је служена у 09,00 часова, на којој се причестило доста шимановчана. Вечерње је као и обично служено у 16,00 часова уз присуство препуног храма верника а највише деце, чија је и радост највећа. Било је и оних који нису могли ући у храм па су чекали испред, Како то већ традиционално бива, „Удружење Жена Шимановчанке“ припремиле су пакетиће за сву децу у светом храму, пакетиће посне како приличи овом дану. Припремљено је 150 пакетића и све је подељено.

По завршетку вечерњег освећен је и запаљен Бадњак у порти шимановачког храма. Порта је била у потпуности испуњена верницима. Да не буде да су само деца била почашћена, одраслима  је спремљено послужење; кувано вино и кувана ракија, како се то већ годинама практикује. Потрајало је то дружење у потри уз чашицу разговора, па и вина или ракије, по жељи.

Божићно јутрење је служено у 00,00 часова. Већ је устаљена пракса да шимановачки храм буде најпосећенији на Божићно јутрење. Иако је време било јако хладно и права мећава, то није спречило шимановчане да заједно дочекамо Богомладенца.  Углавном су ту одрасли, док су деца смештена на спавање. Лепоту јутрења употпуне ветрепи који из обиласка села дођу на јутрење. На крају после поздравне речи пароха и поучних речи из посланице Патријарха српског Иринеја,  пред присутнима у храму износе свој програм и објављују рађање Богомладенца Господа Христа.

На празник Божића света Литургија је као и обично почела у 09,00 часова. Свуда око нас се осећала радост празника. Празнична Литургија унесе мир у нас као што је сам Господ донео мир својим доласком на свет. На Литургији се причестио  велики број верника који су се постом припремали за овај радосни дан . Па завршеној Литургији и проповеди пароха освећена је Божићна чесница и подељена верницима.  Чесницу је припремила пекара „ЗЕК“ (Душко Лончар) а набављен је и златник, дар Бранка Ђурића аутопревозника из Шимановаца, који је стављен у чесницу. Ове године златник је припао Николини Кретић која је у благословеном стању па у свом дому очекују и новог члана.  Нека је Њеној породици на благослов а ми остали чекамо следећу годину, па можда се деси, ко зна.

ХРИСТОС СЕ РОДИ – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Назван је Богоносцем, јер је у свом срцу и на својим уснама стално носио име Бога Живога и још због тога, што по старом предању беше узет рукама нашег Господа Исуса Христоса. То се десило тачно у оне дане, када је Господ наш учио своје ученике смерности, те за пример узе једно дете и стави га међу њих и рече им: „Ко се понизи као дијете ово, тај је највећи у Царству небескоме“ (Мат. 18,4). Касније, када одрасте, постаде ученик св. Јована Богослова, а затим, као епископ у Антиохији он управљаше Црквом Божјом и први уведе антифонски начин појања у Цркви, појање у две певнице (када на једној страни појање престане, на другој почиње). Такав начин појања открио се св. Игњатију међу анђелима на небесима.

Пострадао је за Господа свога, Исуса Христа, зато што не хтеде, на захтев цара Трајана, да се одрекне своје вере и принесе жртву идолима. Због тога, цар нареди да га окују и баце лавовима у арену, а они га растргоше и изједоше, тако да је остало само срце његово и пар костију. У тим најстрашнијим мукама, све његове мисли и молитве биле су упућене Господу, да звери буду гроб његовом телу и да га нико не спречи у тој смрти. Молитва му је била услишена. Лавови га растргоше 103 године у римској арени.

Јављао се неколико пута из оног света, чинећи многа чудеса и помажући свакоме ко га призва у помоћ.

Тропар (глас 4):

И правом причастник, и престолом намјесник апостолом бив, дјејаније обрјел јеси богодухноване во видјенија восход; сего ради слово истини исправљаја, и вјери ради пострадал јеси даже до крове свјашченомучениче Игњатије, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Игњатија Богоносца су:

Драгић. Лакетић и Маћевић

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 30. децембра  2018. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Марко Војкић  из Шимановаца.
Марко Војкић је рођен  08 маја  2018. године у Пјаћенци – Италија као друго дете од оца Младена Војкића магистра економије и мајке Бојане Војкић, рођене Блебић економског техничара настањених у улици Прховачкој број 12 у Шимановцима.
Кум на крштењу Марку  био је Никола Миланковић економиста из Сурчина.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Овај велики Чудотворац и изврсни посредник пред Богом, родио се у земљи Ликији у граду Патари. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега једнога. Беше то благословено дете од самог рођења свог, јер и није могао бити другачији од благочестивих и милостивих родитеља какви су били његови. Наденуше му име Николај, што у преводу значи победитељ народа, и он се заиста по благослову Божјем показа као победитељ над злом у целом свету. Овај славни светитељ и данас се слави по целом свету. Пошто је био дарован од Бога, посветише га Богу. О духовном животу поучавао га је стриц Николај епископ Патарски, те се скупа и замонашише у манастиру „Нови Сион“. Након смрти својих родитеља, продао је сво имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем, али пошто по природи би скроман, повуче се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт, но јави му се глас Господњи: „Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан“. Тада он напусти самоћу и оде у народ и би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Под царем Диоклецијаном и Максимијаном у време гоњења и мучења хришћана био је бачен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири реч Божију. Присуствовао је Првом Васељенском сабору у Никеји, али због тога што је дигао руку на јеретика Арија, би удаљен и забрањено му је даље присуство. Тек када преко изабраних архијереја јави се глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, те му одобрише даље присуство.

Био је прави борац за истину, заштитник правде, спасао је многе од сигурне смрти. Истовремено милостив, правдољубив, ходио је међу људима као сам Анђео Божији, те због тога су га људи још за живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ у болести, беди и немоћи, а он се свима одазивао и свима је помагао. Из његовог лица сијала је светлост. У старости се разболе и упокоји се у Господу деветнаестог децембра 343 године. Многа чудеса се дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија миомирисно миро, којим се лече болесници. Спашавао је овај угодник Божји насукане и изгубљене бродове, те се сматра заштитником морепловаца. На овај датум, све лађе, ма где се налазиле бацају своја сидра и до сутрадан мирују, одајући славу и хвалу овом светом чудотворцу. Својим чудесним моћима помаже он сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Немогуће је заправо избројати сва његова чудеса, јер их је много. За њега се зато с правом може рећи да он непрестано пише Јеванђеље Христово и то са неба, својим свакодневним чудесима. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, глувима се враћа чуло слуха.

Тропар (глас 4):

Правило вјери, и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина: сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатија, оче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Николаја мирликијског чудотворца – Никољдан су:

Мандић, Живановић, Јовановић, Савић, Катанић, Ристовски, Грујић, Милетић, Теодоровић,  Тодоровић, Микелић, Вучковић, Тешић, Атанацковић, Мирковић, Станковић, Ћурчић, Миличевић, Перић, Видановић, Милошевић, Нинков, Кнежевић, Тошовић, Лепојевић, Кљештан, Лазић, Гаврилов, Тошковић, Зељковић, Обрадовић, Келебуда, Париповић, Колунџија, Ђурић, Свилар,  Матијевић, Ивичић, Стојков, Деспотовић, Јуришић, Ристовић, Свркота, Поповић, Видановски, Томасовић, Гутеша, Ристић, Јеличић,  Велимировић, Јањанин, Симић, Петровић, Стојковић, Радић, Бркић, Вујановић, Мауковић, Тасић, Брдар, Рељић, Бошковић, Тарабановић, Пауновић, Батинић, Стевановић, Богдановић, Јоцић,  Мраовић, Ивановић, Лековић, Лукић, Николић, Колак, Далиповић, Ђорђевић, Марић Грозданић, Антонић, Василић и Јевтић.

Још у мајчиној утроби био је изабран од Господа за Његову службу. Родио се у веома побожној породици, у Андријанопољу и још као мали он је био предат на службу Богу, служавши као ђакон код андријанопољског епископа Теодора, који га научи Светом Писму. Како је одрастао, Свети Алимпије превазиђе многе својом мудрошћу и кротости, те се појави у њему неописива жеља за усамљеничким животом и он се повери својој мајци, која га подржа у томе и помоли се Богу за свог сина, те га уз свој благослов испрати на пут. Тражећи мирно место где би се могао у потпуности предати Богу и усамљеничком животу, дође он до Јелинског гробља, од кога су људи бежали и ту се настани. Ту постави крст и сагради храм Свете Ефимије, која му се била јавила у сну и рекла му да је она његова сапутница и помоћница од Бога дата. Био је он мучен и прогањан од стране демона, јер се борио против њих дан и ноћ. Поред храма је подигао стуб (столп) због чега је и назван Алимпије Столпник и на њему се непрестано подвизавао у посту и молитви пуних 53 године. По његовом наговору, мајка се замонаши и тако удвостручи своје подвиге, угоди Господу и оде к Њему.

Људи га почеше поштовати и долазише му ради утехе, поуке и исцељења. Поживео је 100 година, упокојио се 640 године у време цара Ираклије.

Свети Алимпије чињаше многа чудеса благодаћу Христовом. Он је болесне исцељивао, истеривао демоне из људи будућност је предсказивао. Од његових чудесних моштију сачувана је глава која се налази у Котломушком манастиру у Светој Гори. Након његове смрти настављена су исцелитељска чуда дејством моћи његових моштију светих у славу Христа Бога.

Тропар (глас 1):

Терпјенија столп бил јеси, ревновавиј праоцем преподобне, Јову во страстех, Јосифу во искушенијих, и безплотних житељству сиј в тјелеси, Алимпије оче наш, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Алимпија Столпника су:

Стојковић, Бошковић, Ђорђевић, Кузмановић и Николајев