Лепо зимско време, помало хладно, суво без снега, са већим сунчаним деловима дана, допринело је да се радост Божића  осећа на сваком кораку. Верујемо да се срби, православци радују у целом свету па и тамо где се боре за свој опстанак. Мислећи о нашој браћи у Црној Гори и молећи се за њих да истрају у одбрани наших светиња, молимо Богомладенца да залутале изведе на пут и све нас поведе путем љубави, мира и слободе. Сам Господ, својим рођењем у Витлејемској пећини, нас позива да се окупимо, молимо и радујемо. Како су се радовали пастири у Витлејемској ноћи тако се и ми шимановчани радујемо, долази Христос, родио се Господ.

Вечерње богослужење као и обично почело је у 16,00 сати. Шимановачки храм је био испуњен у правом смислу речи. Додатна радост је велики број деце на вечерњем богослужењу. Удружење жена „Шимановчанке“ из Шимановаца и ове године припремише пакетиће, посне за децу у светом храму. Договоримо се да буде као и до сада 150 пакетића и беше мало. Жао ми оних који нису добили а драго ми јер их је више присутно. Нису се љутили што не добише пакетић, кажу биће други пут. Набавићемо више за други пут па опет ако буде мало, ништа страшно.

По завршетку вечерње молитве и поделе пакетића, освештали смо и запалили Бадњак у порти храма шимановачког. Ватромет је употпунио леп призор попуњене порте радосних шимановчана. За одрасле смо као и ранијих година спремили кувано вино и кувану ракију. Кажу ми задужени за тај део да је било мало и вина и ракије иако су допуњавали а мало и чаша. И то, како ствари стоје морамо повећавати, и добро је, хоћемо.

Божићно јутрење као и ранијих година почело је у поноћ. На позив звона почели су шимановчани пристизати у свој свети храм. Да је ово најрадоснији празник да се приметити и на лицима верника. Највише обичаја, дешавања и садржаја, управо се дешава за празник Рођења Христовог. По завршеном богослужењу две групе вертепа су изнели свој програм. Сви у храму су пажљиво слушали речи мудраца који су вођени звездом дошли да дарују Богомладенца.

Света Литургија је као и сваке године почела у 09,00 сати. Служио је као и остала богослужења надлежни парох прото Жељко а певницу је водио студент богословског факултета Милан Ерић. Сви који су се постом припремали за  овај радосни празник дошли су да кроз свету Тајну причешћа у потпуности осете радост празника. Велики број верника се причестио а било је и доста оних који су дошли на Божићну Литургију. На крају после отпуста прото је поздравио све присутне са поздравом ХРИСТОС СЕ РОДИ! а присутни у храму су громогласно одговарали са ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! После поучних речи проте Жељка уз дељење нафоре дељена је и чесница свим присутним у храму. И ове године ченицу су припремили у пекари ЗЕК (Душко Лончар) а златник је купио Урош Рељић. Златник је нашла Јованка Јовановић из улице Голубиначке. Па нека јој је на благослов. До следеће године све Вас поздрављамо.

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Назван је Богоносцем, јер је у свом срцу и на својим уснама стално носио име Бога Живога и још због тога, што по старом предању беше узет рукама нашег Господа Исуса Христоса. То се десило тачно у оне дане, када је Господ наш учио своје ученике смерности, те за пример узе једно дете и стави га међу њих и рече им: „Ко се понизи као дијете ово, тај је највећи у Царству небескоме“ (Мат. 18,4). Касније, када одрасте, постаде ученик св. Јована Богослова, а затим, као епископ у Антиохији он управљаше Црквом Божјом и први уведе антифонски начин појања у Цркви, појање у две певнице (када на једној страни појање престане, на другој почиње). Такав начин појања открио се св. Игњатију међу анђелима на небесима.

Пострадао је за Господа свога, Исуса Христа, зато што не хтеде, на захтев цара Трајана, да се одрекне своје вере и принесе жртву идолима. Због тога, цар нареди да га окују и баце лавовима у арену, а они га растргоше и изједоше, тако да је остало само срце његово и пар костију. У тим најстрашнијим мукама, све његове мисли и молитве биле су упућене Господу, да звери буду гроб његовом телу и да га нико не спречи у тој смрти. Молитва му је била услишена. Лавови га растргоше 103 године у римској арени.

Јављао се неколико пута из оног света, чинећи многа чудеса и помажући свакоме ко га призва у помоћ.

Тропар (глас 4):

И правом причастник, и престолом намјесник апостолом бив, дјејаније обрјел јеси богодухноване во видјенија восход; сего ради слово истини исправљаја, и вјери ради пострадал јеси даже до крове свјашченомучениче Игњатије, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Игњатија Богоносца су:

Драгић. Лакетић и Маћевић

Овај велики Чудотворац и изврсни посредник пред Богом, родио се у земљи Ликији у граду Патари. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега једнога. Беше то благословено дете од самог рођења свог, јер и није могао бити другачији од благочестивих и милостивих родитеља какви су били његови. Наденуше му име Николај, што у преводу значи победитељ народа, и он се заиста по благослову Божјем показа као победитељ над злом у целом свету. Овај славни светитељ и данас се слави по целом свету. Пошто је био дарован од Бога, посветише га Богу. О духовном животу поучавао га је стриц Николај епископ Патарски, те се скупа и замонашише у манастиру „Нови Сион“. Након смрти својих родитеља, продао је сво имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем, али пошто по природи би скроман, повуче се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт, но јави му се глас Господњи: „Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан“. Тада он напусти самоћу и оде у народ и би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Под царем Диоклецијаном и Максимијаном у време гоњења и мучења хришћана био је бачен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири реч Божију. Присуствовао је Првом Васељенском сабору у Никеји, али због тога што је дигао руку на јеретика Арија, би удаљен и забрањено му је даље присуство. Тек када преко изабраних архијереја јави се глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, те му одобрише даље присуство.

Био је прави борац за истину, заштитник правде, спасао је многе од сигурне смрти. Истовремено милостив, правдољубив, ходио је међу људима као сам Анђео Божији, те због тога су га људи још за живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ у болести, беди и немоћи, а он се свима одазивао и свима је помагао. Из његовог лица сијала је светлост. У старости се разболе и упокоји се у Господу деветнаестог децембра 343 године. Многа чудеса се дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија миомирисно миро, којим се лече болесници. Спашавао је овај угодник Божји насукане и изгубљене бродове, те се сматра заштитником морепловаца. На овај датум, све лађе, ма где се налазиле бацају своја сидра и до сутрадан мирују, одајући славу и хвалу овом светом чудотворцу. Својим чудесним моћима помаже он сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Немогуће је заправо избројати сва његова чудеса, јер их је много. За њега се зато с правом може рећи да он непрестано пише Јеванђеље Христово и то са неба, својим свакодневним чудесима. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, глувима се враћа чуло слуха.

Тропар (глас 4):

Правило вјери, и образ кротости, воздержанија учитеља јави тја стаду твојему, јаже вешчеј истина: сего ради стјажал јеси смиренијем високаја, нишчетоју богатија, оче свјашченоначалниче Николаје, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Николаја мирликијског чудотворца – Никољдан су:

Мандић, Живановић, Јовановић, Савић, Катанић, Ристовски, Грујић, Милетић, Теодоровић,  Тодоровић, Микелић, Вучковић, Тешић, Атанацковић, Мирковић, Станковић, Ћурчић, Миличевић, Перић, Видановић, Милошевић, Нинков, Кнежевић, Тошовић, Лепојевић, Кљештан, Лазић, Гаврилов, Тошковић, Зељковић, Обрадовић, Келебуда, Париповић, Колунџија, Ђурић, Свилар,  Матијевић, Ивичић, Стојков, Деспотовић, Јуришић, Ристовић, Свркота, Поповић, Видановски, Томасовић, Гутеша, Ристић, Јеличић,  Велимировић, Јањанин, Симић, Петровић, Стојковић, Радић, Бркић, Вујановић, Мауковић, Тасић, Брдар, Рељић, Бошковић, Тарабановић, Пауновић, Батинић, Стевановић, Богдановић, Јоцић,  Мраовић, Ивановић, Лековић, Лукић, Николић, Колак, Далиповић, Ђорђевић, Марић Грозданић, Антонић, Василић. Максић и Јевтић.

Још од давнина људи су празновали анђеле, јер по Старом Завету, када су људи одступили од Бога, почели су се клањати створењима Божијим, стварајући од њих идоле и приносећи им жртве. Јеретици су их називали боговима и створитељима свега видљивог и невидљивог. То је било јако распрострањено за време светих апостола.

Четири до пет година пре Првог Васељенског сабора на Лаодикијском помесном Сабору светих отаца, проклето је такво поштовање анђела и предато анатеми, те је по 35. Правилу уведено као благочестиво и правилно поштовање и празновање светих анђела, као служитеља Божијих и хранитеља рода људског.

Одређено је да то буде у новембру, јер је новембар девети месец, после марта, када је створен свет, због девет анђелских чинова који су најпре створени. Ових девет анђелских чинова описао је ученик светог апостола Павла, свети Дионисије Аеропагит у својој књизи „О небеској јерархији“ и они су следећи: шестокрили серафими, многоочити херувими, богоносни престоли, господства, силе и власти, начала, архангели и ангели. У тој строгој анђелској хијерархији, где влада савршена једнодушност у послушности нижих чинова вишим, за војводу је изабран архистратиг Михаил, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао са собом у пропаст. Сваки народ има свог ангела хранитеља, заправо, сваки хришћанин има свог ангела хранитеља и чувара, те стога морамо имати на уму да, шта год чинимо или мислимо, јавно или тајно, то чинимо у присуству свог ангела. А на дан Страшног Суда сабраће се огромно мноштво ангела небесних око престола Христова и објавиће се дела, речи и мисли сваког од нас, а тада нека нас Бог помилује и нека нас спасе молитвама Својим, свети Архистратиг Михаил и бестелесне небесне силе.

Представљен је како у својој десној руци држи копље којим попире Луцифера, а у левој палмову гранчицу. Он се сматра чуварем вере православне и борцем против јереси.

Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе светог Михаила, да, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема се жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер сви светитељи и сви умрли живи су пред Богом.

Тропар (глас 4):

Небесних војинстав Архистратизи, молим вас присно ми недостојнији, да вашими молитвами оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави, сохрањујушче ни припадајушчија, приљежно и вопијушчија: от бјед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил.

Фамилије које у Шимановцима славе светог архангела Михаила су:

Ђурђевић, Андријевић, Цветковић, Николић, Димитријевић, Марјановић, Радојевић, Драгојевић, Вучинић, Новаковић, Стоисављевић, Пушкар, Ђурић, Драмарић, Гајић, Миливојевић, Мусић, Ерић, Умићевић, Јанковић, Миладиновић, Миленковић, Јевтић, Грујић, Милашиновић, Стојановић, Вулетић, Милованчевић, Брковић, Вуковић, Живковић, Радонић, Вукашиновић, Шћепановић, Спасић, Павлин, Ђукановић, Радосављевић, Ђенић, Тадић, Драговић, Томић, Ђорђевић и Самарџија.

Овај датум је у народу познат и празнује се као пренос моштију Светог Георгија из Никомидије у Лиду палестинску. Овај свети мученик пострада за Христа и веру хришћанску 303 године, по наређењу цара Диоклецијана, који је прогонио хришћане. Би му одсечена глава. Пред смрт своју, он распрода своје имање и раздели га сиромасима, а свог верног слугу, замоли да по његовој смрти узме његово тело и пренесе га у Палестину, у родно место његове мајке и слуга изврши последњу господареву жељу.

За време цара Константина Великог, у Лиди би сазидан храм у част и славу светог Георгија. Сазидаше га побожни хришћани, а приликом освећења тог храма, пренете су мошти овог светитеља и ту сахрањене.

Многа чудеса су се дешавала и дешавају се и дан данас на његовом гробу, под дејством чудотворних моштију овог великомученика Христовог.

Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере учинио моћним да помаже свима који се нађу у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.

Тропар (глас 4):

Јако плених свободитељ и нишчих зашчититељ немошствојушчих врач, цареј поборниче, побједоношче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог великомученика Георгија – Ђурђиц су:

Војкић, Жежељ, Ђурић, Николић, Маричић, Петровић, Живанић, Стефановић, Павловић, Михајловић, Урошевић, Тодоровић, Ракић. Бован и Андрић