OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 13. јула  2019. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Мила Љубинковић из Шимановаца.
Мила Љубинковић је рођена  26 маја  2019. године у Београду као друго дете од оца Александра Љубинковића електро инжењера и мајке Тамаре Љубинковић рођене Далиповић студента настањених у улици Голубиначкој број 42 у Шимановцима.
Кум на крштењу Мили  био је Ђорђе Живановић студент из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 06. јула  2019. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Немања Милиновић из Шимановаца.
Немања Милиновић је рођен  16 јануара  2018. године у Земуну као прво дете од оца Душка Милиновића радника и мајке Нине Танасић саобраћајног техничара настањених у улици Мандић Сокак број 13 у Шимановцима.
Кума на крштењу Немањи  била је Милена Стоиљковић радник из Земуна.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

1. Свети Вартоломеј апостол. Један од дванаест великих апостола. По свему изгледа, да је Вартоломеј и Натанаил једно исто лице. Удружен са апостолом Филипом и сестром Филиповом, девицом Маријамом – а за неко време и са светим Јованом Богословом – проповедао Јеванђеље најпре по Азији, потом у Индији и, најзад, у Јерменији, где је и скончао мученички. У Јерапољу ови свети апостоли молитвом умртвили су велику змију, коју су назнабошци у храму држали и обожавали. У истом том граду молитвом су дали вид Стахију, који је четрдесет година био слеп. Ту се дигне на њих светина, те и Филипа и Вартоломеја распну на крст (Вартоломеја наопако). Утом се догоди земљотрес, од кога погину зле судије и многи народ. Осетивши то као казну Божју, многи притрче да скину апостоле с крстова, но Филип беше већ издахнуо, док Вартоломеј беше још у животу. После тога Вартоломеј оде у Индију, где је проповедао и на индијском језику Јеванђеље Матејево превео. Затим пређе у Јерменију, где исцели кћер цареву од лудила. Но завидљиви брат царев Астијаг ухвати Божјег апостола и распне на крст, па му онда кожу одера и најзад главу посече у Албанопољу Јерменском. Тело његово хришћани чесно сахранише у оловни сандук. Како се над моштима његовим дешаваху многа чудеса, незнабошци узму сандук и баце у море. Но вода донесе сандук до острва Липарских, где га епископ Агатон, по откровењу у сну, дочека и сахрани у храму. Свети Вартоломеј јавио се у цркви преподобном Јосифу Песмописцу, одевен у беле ризе, и благословио га Јеванђељем, да би могао певати песме духовне: „Нека с језика твога потеку воде небесне мудрости!“ Још се јавио и цару Анастасију (491-518) и рекао му, да ће му чувати новосазидани град Дари. Доцније су мошти овог великог апостола преношене у Беневент па у Рим. Над њима су се дешавала велика и страшна чудеса.

2. Свети Варнава апостол. Један од Седамдесеторице. Рођен на Кипру од богатих родитеља из племена Левијева и учио се заједно са Савлом код Гамалила. Звао се најпре Јосиф, но апостоли су га прозвали Варнавом, Сином Утехе, пошто је умео ванредно да теши људске душе. По обраћању Савловом он је овога први увео међу апостоле; а потом с Павлом и Марком проповедао Јеванђеље у Антиохији и по другим местима. Пострадао на острву Кипру од Јевреја, и био сахрањен Марком за западним вратима града Саламине са Јеванђељем Матејевим на прсима, које је он својом руком био преписао. Његов гроб је остао непознат неколико векова, но како су многи добијали исцељење од болести на том месту, то се оно прозвало „место здравља“. У време цара Зинона и Халкидонског сабора апостол се јави архиепископу кипарском Антиму, и то трипут у три ноћи, и објави му свој гроб. То јављање апостола догодило се баш у оно време, када је властољубиви патријарх антиохијски Петар тражио да Кипарска црква буде под влашћу Антиохијског престола. Но после Варнаве, би установљено, да Кипарска црква као апостолска буде занавек самостална. Тако је постала аутокефалија Кипарске цркве.

Тропар: глас 3

Апостоли свјатији,молите Милостиваго Бога, да прегрешениј остављеније подаст душам нашим.

(Апостоли свети, молите Милостивога Бога, да опроштај грехова подари душама нашим).

Фамилије које у Шимановцима славе свете апостоле Вартоломеја и Варнаву су:

Радосављевић, Арсенијевић, Урошевић, Небригић, Јовановић, Кецман, Живковић Бујла и  Деспотовић

Дана 16. јуна  2019. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Никола Деспотовић из Шимановаца и Тијана Петровић из Београда.
Никола Деспотовић по занимању инжењер машинства рођен је 18. маја 1995. године у Београду од оца Дарка и мајке Гордане Деспотовић контролора квалитета и координатора производње из Шимановаца.
Тијана Петровић по занимању економиста рођена је 03. новембра 1993. године у Београду од оца Владе и мајке Душице Петровић пекара и медицинске сестре из Београда.
Кумови на венчању Николи и Тијани били су Милан Вучинић студент из Шимановаца и Вања Николић студент из Београда.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

У шесту недељу по Васкрсењу Христовом – недељу слепога, дана 2. јуна 2019. године Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Г. Василије служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима, уз саслужење Архијерејског намесника земунског протојереја-ставрофора Слободана Радојчића, протојереја-ставрофора Милорада Симића пароха батајничког, Архијерејског намесника пећиначког јереја Бојана Мијановића, јереја Александра Чавке пароха угриновачког, јереја Драгана Гаврића пароха батајничког и епархијског протођакона Слободана Вујасиновића.

Пригодном беседом верницима се обратио владика Василије. У својој беседи Његово Преосвештенство говорио је о важности доласка у храм и учествовања у богослужбеном животу наше Цркве.

После Свете Литургије извршен је чин освећења споменика и крста Светог Владике Николаја (Велимировића), дар Господина Дејана Лугоње, коју су шимановчани са својим парохом, протојерејем-ставрофором Жељком Кретићем поставили у порту храма, који ће још више красити велелепни и обновљени храм.

У наставку одржан је пригодан културно уметнички програм, у коме је учествовао и прота Жељко Кретић, а такође је уприличено и послужење у порти храма.

Стефан Гавровски,
студент Православног Богословског
факултета Универзитета у Београду

фото Илија Шљукић