Данас 25. новембра 2023. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштена је Николина Васиљевић из Шимановаца.

Николина Васиљевић је рођена 24. јула 2004. године у Београду од оца Мирослава Васиљевића возача и мајке Љиљане Васиљевић рођене Васић спремачице настањених у улици Обрадовић Сокак број 24 у Шимановцима.
Кума на крштењу Николини била је Николина Јоцић ученик из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Још од давнина људи су празновали анђеле, јер по Старом Завету, када су људи одступили од Бога, почели су се клањати створењима Божијим, стварајући од њих идоле и приносећи им жртве. Јеретици су их називали боговима и створитељима свега видљивог и невидљивог. То је било јако распрострањено за време светих апостола.

Четири до пет година пре Првог Васељенског сабора на Лаодикијском помесном Сабору светих отаца, проклето је такво поштовање анђела и предато анатеми, те је по 35. Правилу уведено као благочестиво и правилно поштовање и празновање светих анђела, као служитеља Божијих и хранитеља рода људског.

Одређено је да то буде у новембру, јер је новембар девети месец, после марта, када је створен свет, због девет анђелских чинова који су најпре створени. Ових девет анђелских чинова описао је ученик светог апостола Павла, свети Дионисије Аеропагит у својој књизи „О небеској јерархији“ и они су следећи: шестокрили серафими, многоочити херувими, богоносни престоли, господства, силе и власти, начала, архангели и ангели. У тој строгој анђелској хијерархији, где влада савршена једнодушност у послушности нижих чинова вишим, за војводу је изабран архистратиг Михаил, јер је својим деловањем спасао многе анђеле отпале од Бога, које је Луцифер повукао са собом у пропаст. Сваки народ има свог ангела хранитеља, заправо, сваки хришћанин има свог ангела хранитеља и чувара, те стога морамо имати на уму да, шта год чинимо или мислимо, јавно или тајно, то чинимо у присуству свог ангела. А на дан Страшног Суда сабраће се огромно мноштво ангела небесних око престола Христова и објавиће се дела, речи и мисли сваког од нас, а тада нека нас Бог помилује и нека нас спасе молитвама Својим, свети Архистратиг Михаил и бестелесне небесне силе.

Представљен је како у својој десној руци држи копље којим попире Луцифера, а у левој палмову гранчицу. Он се сматра чуварем вере православне и борцем против јереси.

Постоји веровање и обичај код многих хришћана који славе светог Михаила, да, пошто га сматрају живим светитељем, не спрема се жито, што је неоправдано и нетачно. Неопходно је припремити жито за славу, јер сви светитељи и сви умрли живи су пред Богом.

Тропар (глас 4):

Небесних војинстав Архистратизи, молим вас присно ми недостојнији, да вашими молитвами оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави, сохрањујушче ни припадајушчија, приљежно и вопијушчија: от бјед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил.

Фамилије које у Шимановцима славе светог архангела Михаила су:

Ђурђевић, Андријевић, Цветковић, Николић, Димитријевић, Марјановић, Радојевић, Драгојевић, Вучинић, Новаковић, Стоисављевић, Пушкар, Ђурић, Драмарић, Гајић, Миливојевић, Мусић, Ерић, Умићевић, Јанковић, Миладиновић, Миленковић, Јевтић, Грујић, Милашиновић, Стојановић, Вулетић, Милованчевић, Брковић, Вуковић, Живковић, Радонић, Вукашиновић, Шћепановић, Спасић, Павлин, Ђукановић, Радосављевић, Ђенић, Тадић, Драговић, Томић, Ђорђевић, Вукић, Михајловић, Јовановић, Николић,  и Самарџија.

Данас 18. новембра 2023. године у манастиру Велика Ремета крштено је дете Ирина Петровић из Шимановаца.

Ирина Петровић је рођена 16. априла 2023. године у Сремској Митровици од оца Мирка Петровића економског техничара и мајке Сање Петровић рођене Чубрило туристичког техничара настањених у улици Крњешевачкој број 139 у Шимановцима.
Кума на крштењу Ирини била је Милена Миливојевић козметички техничар из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Овај датум је у народу познат и празнује се као пренос моштију Светог Георгија из Никомидије у Лиду палестинску. Овај свети мученик пострада за Христа и веру хришћанску 303 године, по наређењу цара Диоклецијана, који је прогонио хришћане. Би му одсечена глава. Пред смрт своју, он распрода своје имање и раздели га сиромасима, а свог верног слугу, замоли да по његовој смрти узме његово тело и пренесе га у Палестину, у родно место његове мајке и слуга изврши последњу господареву жељу.

За време цара Константина Великог, у Лиди би сазидан храм у част и славу светог Георгија. Сазидаше га побожни хришћани, а приликом освећења тог храма, пренете су мошти овог светитеља и ту сахрањене.

Многа чудеса су се дешавала и дешавају се и дан данас на његовом гробу, под дејством чудотворних моштију овог великомученика Христовог.

Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере учинио моћним да помаже свима који се нађу у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.

Тропар (глас 4):

Јако плених свободитељ и нишчих зашчититељ немошствојушчих врач, цареј поборниче, побједоношче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога, спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог великомученика Георгија – Ђурђиц су:

Војкић, Жежељ, Ђурић, Николић, Маричић, Петровић, Живанић, Стефановић, Павловић, Михајловић, Урошевић, Тодоровић, Ракић, Ускоковић, Драгојловић, Бован. Андрић, Трипковић, Глоговац и Ковачевић.

Данас 14. новембра 2023. године у болници у Београду преминуо је Бранко Ђурић пензионер из Шимановаца. Бранко је живео у улици Прховачкој број 3 у Шимановцима. Рођен је 23. априла 1949. године у Шимановцима. Оженио се Наталијом са којом је добио три ћерке; Сању, Ивону и Елену. Сахрана Бранка Ђурића биће обављена сутра у среду 15. новембра 2023. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13.00 часова и Бранко ће бити сахрањен на шимановачком месном гробљу.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Два брата, бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан, родом беху из Азије, од оца незнабожца и мајке хришћанке, по имену Теодотија. Након очеве смрти, мајка се посветила служењу Христу, и богоугодном животу, како је претходно и своје синове научила. Васпитала их је у хришћанском духу. Живели су они беспрекорно, по закону Господњем, добивши дар исцељивања, дајући здравље болесним душама и телима. Исцељивали су они све болести, немоћи људске, изгонили зле духове, како код људи тако исто и код животиња, без икакве награде, већ искључиво у име Бога, који им је те способности и подарио, а по Христовој заповести: „Забадава добисте, забадава дајите“ (Мат. 10,8). Због тога се и називају бесребреници и лекари.

Десило се да се нека жена, Пеладија, разболела од тешке болести, која је прикова за кревет већ неколико година, и када не могаше наћи јој лека, позва она Козму и Дамјана да је излече, што они радо учинише. Када је хтела да им плати они одбише, јер њихова плата је слава Богу, али жена би упорна те закле Светог Дамјана Светом Тројицом да прими од ње дар – три јајета, што он и учини не могавши то одбити не због плате, но због заклетве. Сазнавши за то, његов брат, Козма, се ожалости и остави завештање да када умру, он и његов брат, не сахране их једног поред другог, јер он прекрши завет њихов од Бога дата. Дође време и свети Козма се први представи Богу, а недуго за њим и свети Дамјан. Људи су били у недоумици где да га сахране, али у том часу по Божјем промисли, проговори камила, коју су њих двојица исцелили, људским гласом, да се не двоуме, већ да Дамјана сахране поред брата му Козме, јер он не прими она три јајета ради награде, већ ради имена Божјег. Тако њихове мошти беху положене скупа у месту званом Фереман.

Свој живот скончаше побожно и у миру, прославивши се многим чудесима, као усрдни посредници и исцелитељи наших душевних и телесних болести, како за живота тако и после смрти. Јер они исцељују и помажу свакоме ко их призове у помоћ, у болести и невољама и у данашње дане.

Тропар:

Свјати бесребреници и чудотворци Космо и Дамјане, посјетите немошчи нашја: туне пријасте, туне дадите нам.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Козму и Дамјана – Враче су:

Латас, Цветковић, Миловановић, Трајковић, Радовић и Ерор