6. децембра 1774. године царица Марија Терезија је донела „Општу школску Уредбу за немачке нормалне, главне и тривијалне школе у Аустрији.“ Ова школска уредба значила је велику добит за тадашње народне школе у Аустрији. По њој су све оне одједном постале државно-световне просветне установе, уређене према законским прописима и стављене под државни надзор.
Тривијалне школе су се отварале по селима и паланкама, главне школе по варошима и слободним градовима а нормалне школе су се отварале у седиштима пукова и покрајинских управа. Већ 1775. године отворене су и државне граничарске тривијалне школе, најпре у седиштима компанија (чета), без обзира на то да ли у тим местима живе: Немци, Срби, Хрвати, Мађари или Словаци. Тада су школе отворене у следећим местима војне границе у Срему: Сремској Митровици, Старој Пазови, Сланкамену, Адашевцима, Шимановцима и Дреновцима.
У исто време са отварањем ових школа Главно заповедништво Војне границе позвало је све општине у којима није било народних вероисповедних школа да учине све да се у њиховим местима може слушати настава на матерњем језику. После овог позива отворена је исте 1775. године у Шимановцима, осим немачке, и српска народна школа.
Школском обавезом била су обухваћена деца од 6. до 12. године. Поред основне школе у сваком месту је морала бити отворена и пофторна школа која је радила недељом и празником. Похађање ове школе било је обавезно до 20. године живота. У њој се учила веронаука и понављало се оно што се научило у тривијалној школи.
Настава је била целодневна и трајала је 30 часова недељно. Средом и суботом поподне био је одмор. На крају сваке школске године ученици су полагали испит. На испиту су присуствовали: месни свештеник, угледни грађани са кнезом, командир чете (компаније) и школски надзорник. Народне школе су биле дворазредне а од 1856. године троразредне.
Изменама у школским прописима од 1871. године одређено је да настава траје 6 година, а да у свакој школи буду 4 разреда с тим да први и четврти трају по две године. Обе школе су постојале од 1775. до 1873. године.
Коришћен материјал из кљиге Данета Клепића Шимановци
текст приредио Саша Шљукић
