Тридесетих година 20. века Душан Смедеревац, гостионичар из Земуна, закупио је од среских власти шимановачки атар да у њему лови. Тих година настаје и први ловачко друштво у селу, које су сачињавали: Данило Добрић, председник, Милан Чавић, Раја Грујић, Иса Радосављевић, Боја Арсенијевић и Лазар Ђурић.

Полазак у лов са санкама

Њихова активност се одвијала, углавном, у помагаљу при лову Смедеревцу и његовим гостима које је доводио у лов. Шимановачки ловци су и чували закупљени терен да неко са стране у њему не лови. Ловило се у Легдару, Тапавици и Кувалову. Највише се ловио зец, а кад дођу воде у каналима су се ловиле и патке.

По оснивању шимановачки ловци нису имали пушке, а нису их могли ни за новац купити, па је Данило Добрић сам направио пушку, у коју је набијао барут и стављао сачму.

После завршетка другог светског рата оснобано је у селу Ловачко друштво чији су чланови били: Богољуб Арсенијевић, Светозар Арсенијевић, Никола Атанацковић, Бранко Војкић, Славко Грујић, Данило Добрић, Бранко Добрић, Дамјан Миловановић, Лазар Радивојевић и Милан Чавић.

Лов се одвија према календару Ловачког савеза Војводине. Лови се: зец, јаребица, дивље патке, фазани и препелице. У време јаких зима ловци организују и прихрањивање дивљачи.

Лов - слика из Месне заједнице

Информације преузете из књиге „Шимановци“ Данета Клепића