Рођен је у месту Кападокији, око 330 године, од оца Василија и мајке Емилије, а у време цара Константина Великог. У седмој години родитељи његови, дадоше га у школу, где он, због бистрине свог ума изучи филозофију за пет година и оде у Атину, где настави своје школовање. Изучавао је све светске науке тога времена (филозофију, астрономију, реторику). Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан – цар одступник.

Крстио се у зрелим годинама, на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је пуних десет година епископ Кесарије Кападокијске, поставши велики поборник православља, одлика моралне чистоте и верске ревности, те се стога с правом назива Велики (св. Василије Велики). Упркос свему, постао је чврст стуб Цркве Христове и назван је Пчелом Цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многа његова дела, богословска, канонска, апостолска, као и служба названа по његовом имену. Она се служи десет пута годишње и то: 1. (14. јануара), уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста (осим Цветне Недеље), на Велики Четвртак и на Велику Суботу.

По природи веома болешљив, поживео је свега педесет година. Свој земни живот скончао је 1(14. јануара) 379 године, преселивши се у Царство Христово.

Тропар (глас 1):

Во всју земљу изиде вјешчаније твоје, јако пријемшују слово твоје, имже богољепно научил јеси, јестество сушчих ујаснил јеси человјеческија обичаји украсил јеси, царскоје свјашченије оче преподобне: моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шумановцима славе светог Василија Великог су:

Ненадић, Штрбац и Петровић

Данас 09. јануара  2016. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Никола Ђурић  из Шимановаца.

Никола Ђурић је рођен 09. јануара 2015. године у Београду као прво дете од оца Милана Ђурића радника и мајке Снежане Љубојевић правног техничара  настањених у улици Голубиначкој број 43  у Шимановцима.
Кум на крштењу Николи био је Иван Гавриловић комерцијалиста из Петровчића.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.

По пореклу је био Јеврејин, из области јелинске, сродник апостола Павла. Архиђаконом је прозван, јер беше први од седам ђакона, које свети апостоли рукоположише и поставише на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Снагом своје вере, архиђакон Стефан чинио је многа чудеса међу људима, а својим злобним противницима, Јеврејима, супротстављао се својом мудрошћу и силом Светог Духа. Посрамљени Јевреји узбунише народ, клеветајући га да је хулио на Бога и Мојсија, те уз помоћ лажних сведока би осуђен. Тада Стефана изведоше пред народ и сви видеше његово озарено лице као у анђела, заправо његово лице било је озарено благодатном светлошћу, као некада Мојсејево. Стаде он говорити о многим доброчинствима и чудесима Божијим, која је Бог учинио за народ Израиљски, а истовремено их осуди за многе злочине и за противљење Богу. Назвао их је издајницима и крвницима и осудио их је за убиство Господа нашег, Исуса Христа. У том тренутку погледа у небо и виде да се отворило над њим и угледа он славу Божију и то објави Јеврејима: „Ево, видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Бога (Дел. ап. 7).

После тога га изведоше из града и осудише на смрт каменовањем. Међу његовим мучитељима био је и његов сродник, Савле (касније апостол Павле). Његову мученичку смрт гледала је из даљине Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом, усрдно се молећи Богу за овог истинитог страдалника. Тело св. Стефана тајно је узео и сахранио јеврејски кнез и потајни хришћанин, Гамалил.

Тропар (глас 4):

Подвигом добрим подвизалсја јеси первомучениче Христов и апостоле, и мучитељ обличил јеси нечастије; каменијем бо побијен от рук безаконих, вјенец от јеже свише десници пријал јеси, и к’ Богу взивал јеси вопија: Господи, не постави им грјехе сего.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Првомученика и Архиђакона Стефана су:

Марић, Милосављевић, Ђурић, Петрушић, Трнинић, Божанић, Бабић, Перлић, Добријевић, Вулетић, Сврабић, Филиповић, Петровић, Мрђен, Лазић, Васић, Раконић и Живковић

На дане празника Бадњег дана и Божића у Шимановцима је било заиста свечано. На сваком кораку се осећала радост какву може донети само Богомладенац Христос.

На Бадњи дан од раног јутра шимановчани су почели долазити у свој храм по бадњаке и остале Црквене потребе (тамјан, фитиље, брикете).

У 16,00 часова служено је вечерње Богослужење. Свети храм је био попуњен са децом и одраслима који су дошли да заједно прославе радост празника. Као никад до сада богослужење је прошло у тишини и пажњи свих присутних. На крају после поучних речи свештеника свој деци су подељени пакетићи које већ традиционално припремају чланице Удружења жена „Шимановчанке“. Ваља напоменути да већ неколико година припремају пакетиће за децу присутну у светом храму, за Васкрс мрсне и за Бадњи дан посне, тако је било и ове године. По подели пакетића извршено је освећење и паљење бадњака. За све старије припремљено је кувано вино и кавана ракија. Пуна порта је била народа окупљеног око бадњака.

Тачно у поноћ је служено јутрење Богослужење. Опет пуна Црква, сада старијих јер је деци време да спавају. Опет тишина и молитве какве приличе овом радосном дану. На крају јутрења свештеник је изнео задовољство за бољитак који је и те како приметан и у сваком погледу напредује. „Има још ствари које можемо и требамо да поправимо а сад је најбоље време да то отпочнемо. Празник Бадњег дана и Божића и јесте да свако од нас покрене себе на боље“, речено је у обраћању свештеника присутном народу. На лицима присутних у светом храму се видела радост најрадоснијег празника.

Као круна свега свакако је света Литургија на сам дан Божића која је почела у 09.00 часова. Доста верника је постило цео Божићни пост. Причешћивало се сваке недеље и празника током поста а и са сам дан Божића причестило се око 50 верника шимановчана. Радост је ово за све Православне хришћане па и за нас Шимановчане. Свима желимо срећне Божићне празнике.

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ

Фото Саша Ђорђевић и Светлана Велимировић

Назван је Богоносцем, јер је у свом срцу и на својим уснама стално носио име Бога Живога и још због тога, што по старом предању беше узет рукама нашег Господа Исуса Христоса. То се десило тачно у оне дане, када је Господ наш учио своје ученике смерности, те за пример узе једно дете и стави га међу њих и рече им: „Ко се понизи као дијете ово, тај је највећи у Царству небескоме“ (Мат. 18,4). Касније, када одрасте, постаде ученик св. Јована Богослова, а затим, као епископ у Антиохији он управљаше Црквом Божјом и први уведе антифонски начин појања у Цркви, појање у две певнице (када на једној страни појање престане, на другој почиње). Такав начин појања открио се св. Игњатију међу анђелима на небесима.

Пострадао је за Господа свога, Исуса Христа, зато што не хтеде, на захтев цара Трајана, да се одрекне своје вере и принесе жртву идолима. Због тога, цар нареди да га окују и баце лавовима у арену, а они га растргоше и изједоше, тако да је остало само срце његово и пар костију. У тим најстрашнијим мукама, све његове мисли и молитве биле су упућене Господу, да звери буду гроб његовом телу и да га нико не спречи у тој смрти. Молитва му је била услишена. Лавови га растргоше 103 године у римској арени.

Јављао се неколико пута из оног света, чинећи многа чудеса и помажући свакоме ко га призва у помоћ.

Тропар (глас 4):

И правом причастник, и престолом намјесник апостолом бив, дјејаније обрјел јеси богодухноване во видјенија восход; сего ради слово истини исправљаја, и вјери ради пострадал јеси даже до крове свјашченомучениче Игњатије, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Игњатија Богоносца су:

Драгић. Лакетић и Маћевић

Данас 27. децембра  2015. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Хана Келебуда  из Шимановаца.
Хана Келебуда је рођена 24. децембра 2014. године у Београду као прво дете од оца Мирка Келебуде столара и мајке Кристине Келебуда рођене Богдановић дипломираног економисте  настањених у улици Дечкој број 129  у Шимановцима.
Кума на крштењу Хани била је Маја Арсенијевић васпитач из Шимановаца.
Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.