Два брата, бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан, родом беху из Азије, од оца незнабожца и мајке хришћанке, по имену Теодотија. Након очеве смрти, мајка се посветила служењу Христу, и богоугодном животу, како је претходно и своје синове научила. Васпитала их је у хришћанском духу. Живели су они беспрекорно, по закону Господњем, добивши дар исцељивања, дајући здравље болесним душама и телима. Исцељивали су они све болести, немоћи људске, изгонили зле духове, како код људи тако исто и код животиња, без икакве награде, већ искључиво у име Бога, који им је те способности и подарио, а по Христовој заповести: „Забадава добисте, забадава дајите“ (Мат. 10,8). Због тога се и називају бесребреници и лекари.

Десило се да се нека жена, Пеладија, разболела од тешке болести, која је прикова за кревет већ неколико година, и када не могаше наћи јој лека, позва она Козму и Дамјана да је излече, што они радо учинише. Када је хтела да им плати они одбише, јер њихова плата је слава Богу, али жена би упорна те закле Светог Дамјана Светом Тројицом да прими од ње дар – три јајета, што он и учини не могавши то одбити не због плате, но због заклетве. Сазнавши за то, његов брат, Козма, се ожалости и остави завештање да када умру, он и његов брат, не сахране их једног поред другог, јер он прекрши завет њихов од Бога дата. Дође време и свети Козма се први представи Богу, а недуго за њим и свети Дамјан. Људи су били у недоумици где да га сахране, али у том часу по Божјем промисли, проговори камила, коју су њих двојица исцелили, људским гласом, да се не двоуме, већ да Дамјана сахране поред брата му Козме, јер он не прими она три јајета ради награде, већ ради имена Божјег. Тако њихове мошти беху положене скупа у месту званом Фереман.

Свој живот скончаше побожно и у миру, прославивши се многим чудесима, као усрдни посредници и исцелитељи наших душевних и телесних болести, како за живота тако и после смрти. Јер они исцељују и помажу свакоме ко их призове у помоћ, у болести и невољама и у данашње дане.

Тропар:

Свјати бесребреници и чудотворци Космо и Дамјане, посјетите немошчи нашја: туне пријасте, туне дадите нам.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Козму и Дамјана – Враче су:

Латас, Цветковић, Миловановић, Трајковић, Радовић и Ерор

Родом је био из Антиохије Сиријске. Још у својој раној младости изучио је грчку филозофију, медицину и живопис.

У време деловања и рада Господњег овде на земљи, лицем у лице срео се са Спаситељем, чуо је Његову спасоносну науку и био је сведок чудесних дела Његових. Због тога, његово срце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем, поверова у Истинитог Бога и би увршћен у седамдесет апостола и би послан да проповеда Божанско Јеванђеље у свету.

Заједно са Клеопом указа му се Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце.

Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местима.

Његово дело огледа се и у томе што је живописао иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског иконописа. Ни старост га није могла спречити да путује Светом и шири Јеванђеље. Проповедање је наставио у Ливији, горњем Мисиру, одакле се вратио у Грчку, где је наставио са обраћењем људи у хришћанску веру. Написао је и многа дела Апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје. Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина знаменитог и светог цара Константина.

Тропар (глас 3):

Апостолских дјејаниј сказатеља, и евангелија Христова свјетла списатеља, Луку препјетаго, неисписана сушча Христовје церкви, пјесанми свјашченими свјатаго апостола похвалим, јако врача сушча человјеческија немошпчи, јестества недуги и јазви душ исцјељљајушча и мољашчасја непрестано за души нашја.

Фамилије које у Шимановцима славе светог апостола и јеванђелисту Луку су:

Обрадовић, Јовановић, Живковић, Вагић, Кариновић, Митровић, Вукомановић, Каназир и Гавриловић

Данас 30. октобра  2016. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштена су деца Алекса и Огњен Радивојевић  из Шимановаца.
Алекса Радивојевић је рођен 13.  августа 2002. године у Руми као прво а Огњен Радивојевић је рођен 10. фебруара 2008 године у Београду као друго дете од оца Срђана Радивојевића трговца и мајке Ирене Радивојевић рођене Јозић наставника настањених у улици Прховачкој број 62  у Шимановцима.
Кум на крштењу Алекси био је Саша Шљукић економски техничар из Шимановаца а кум Огњену био је Ђура Ковачевић грађевински техничар из Инђије.

Данас 30. октобра  2016. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Калина Арсенијевић  из Шимановаца.
Калина Арсенијевић је рођена 08.  августа 2016. године у Земуну као друго дете од оца Срђана Арсенијевића медицинског техничара и мајке Јелене Арсенијевић  рођене Чобановић економског техничара настањених у улици Обрадовић Сокак број 13  у Шимановцима.
Кум на крштењу Калини био је Дамир Станојевић машинац из Деча.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 29. октобра  2016. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Биљана Јовановић  из Шимановаца.
Биљана Јовановић је рођена 29.  октобра 2014. године у Земуну као друго дете од оца Милана Јовановића незапосленог и мајке Леле Јовановић домаћице настањених у улици Гробљанској бб  у Шимановцима.
Кум на крштењу Биљани био је Милош Радивојевић економски техничар из Шимановаца.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.

Ова славна угодница Божија роди се у граду Епивату (Пиват – по турски Бојадис), који се налазише између Силинаврије и Цариграда. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:“Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде“ (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11 столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. По промислу Божјем, који хтеде да прослави угодницу своју, откри њене свете мошти после много година и то на веома чудесан начин. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете петке налазе у румунском граду Јашу. У Београду се налази чудотворна и лековита вода (агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.

Тропар (глас 4):

Пустиноје и безмолвније житије возљубивши, и во след Христа жениха твојего усердно потекши и того благоје иго во јуности твојеј вземши, кресним знаменијем и мисленим врагом мужески во оружившисја: постническими подвиги, постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево и ниње в небеснем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу моли о нас почитујушчих честнују памјат твоју.

Фамилијуе које у Шимановцима славе преподобну мајку Параскеву – свету Петку су:

Грујић, Јовановић, Ђурић, Михић, Ђорђевић, Мишовић, Леповић, Лупшић, Богдановић, Калезић и РПЦ „Пешовић“

Данас 15. октобра 2016. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Милош Калезић из Шимановаца и Биљана Томић из Шимановаца.
Милош Калезић по занимању израђивач  рођен је 25. септембра 1985. године у Београду од оца Саве и мајке Љиљане Калезић пензионера из Шимановаца.
Биљана Томић по занимању хемичар  рођена је 09. фебруара 1986. године у Сарајеву од оца Пере и мајке Ранке Томић пензионера из Шимановаца.
Кумови на венчању Милошу и Биљани били су Огњан Комазец аутоелектричар из Шимановаца и Невена Јањић дипломирани менаџер из Сарајева.

Данас 15. октобра  2016. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Милица Далиповић  из Шимановаца.
Милица далиповић је рођена 15.  октобра 2015. године у Земуну као друго дете од оца Ибрахима Далиповића молера и мајке Милене Трифуновић радника настањених у улици Голубиначкој број 119  у Шимановцима.
Кум на крштењу Милици био је Вукоман Свркота аналитичар из Шимановаца.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.