Родом је био из Антиохије Сиријске. Још у својој раној младости изучио је грчку филозофију, медицину и живопис.

У време деловања и рада Господњег овде на земљи, лицем у лице срео се са Спаситељем, чуо је Његову спасоносну науку и био је сведок чудесних дела Његових. Због тога, његово срце се испуни Божанском мудрошћу и Божанским знањем, поверова у Истинитог Бога и би увршћен у седамдесет апостола и би послан да проповеда Божанско Јеванђеље у свету.

Заједно са Клеопом указа му се Васкрсли Исус, Господ наш, на путу за Емаус (Лк. 24). По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се врати у Антиохију и тамо постаде сатрудник апостола Павла, путујући свуда са њим у Рим, и обраћајући у веру Христову Јевреје и незнабошце.

Написао је јеванђеље на молбу многих хришћана око 60-те године, а по мученичкој смрти апостола Павла поче да проповеда Јеванђеље Христово и по Далмацији, Италији, Македонији и другим местима.

Његово дело огледа се и у томе што је живописао иконе. И то икону: Пресвете Богородице (три иконе), и иконе светих апостола Петра и Павла. Због тога се и сматра оснивачем хришћанског иконописа. Ни старост га није могла спречити да путује Светом и шири Јеванђеље. Проповедање је наставио у Ливији, горњем Мисиру, одакле се вратио у Грчку, где је наставио са обраћењем људи у хришћанску веру. Написао је и многа дела Апостолска, која је посветио Теофилу, кнезу Агаје. Упокојио се у 84 години овоземаљског живота, када су га злобни незнабожци ставили на муке и обесили о једну маслину у граду Теби, Христа ради. Његове свете мошти пренете су у Цариград за време цара Констанција, сина знаменитог и светог цара Константина.

Тропар (глас 3):

Апостолских дјејаниј сказатеља, и евангелија Христова свјетла списатеља, Луку препјетаго, неисписана сушча Христовје церкви, пјесанми свјашченими свјатаго апостола похвалим, јако врача сушча человјеческија немошпчи, јестества недуги и јазви душ исцјељљајушча и мољашчасја непрестано за души нашја.

Фамилије које у Шимановцима славе светог апостола и јеванђелисту Луку су:

Обрадовић, Јовановић, Живковић, Вагић, Кариновић, Митровић, Вукомановић, Каназир и Гавриловић

Ова славна угодница Божија роди се у граду Епивату (Пиват – по турски Бојадис), који се налазише између Силинаврије и Цариграда. Она беше српског порекла, из имућне и веома побожне породице. Имала је брата, који се звао Јевтимије, и који се замонашио веома млад, а касније би изабран за епископа Мадитског. Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља:“Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде“ (Мк. 8,34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих. Након смрти својих родитеља, ова света девица жељна подвижничког живота напусти родитељски дом и оде у Цариград, а затим се запути у пустињу Јорданску, где се Христа ради подвизавала све до старости своје. У доба позне старости послуша глас Анђела Божијег, остави пустињу и врати се у свој родни град, Епиват. Ту она поживе још две године у непрестаном посту и молитви, па се представи Богу у 11 столећу. Њено тело би од стране верних сахрањено по хришћанским обичајима, али не на градском гробљу већ издвојено од других. По промислу Божјем, који хтеде да прослави угодницу своју, откри њене свете мошти после много година и то на веома чудесан начин. Њене чудотворне мошти преношене су у току времена много пута. Најпре у Цариград, па одатле у Трново, да би опет биле враћене у Цариград, а из Цариграда у Београд. Сада се свете и чудесне мошти, Свете петке налазе у румунском граду Јашу. У Београду се налази чудотворна и лековита вода (агаизма) ове светитељке, која лечи све болеснике, који са вером у Бога и љубављу према овој светитељки прилазе к њој.

Тропар (глас 4):

Пустиноје и безмолвније житије возљубивши, и во след Христа жениха твојего усердно потекши и того благоје иго во јуности твојеј вземши, кресним знаменијем и мисленим врагом мужески во оружившисја: постническими подвиги, постом и молитвами и слезними капљами, углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево и ниње в небеснем чертозје с мудрими дјевами предстојашчи Христу моли о нас почитујушчих честнују памјат твоју.

Фамилијуе које у Шимановцима славе преподобну мајку Параскеву – свету Петку су:

Грујић, Јовановић, Ђурић, Михић, Ђорђевић, Мишовић, Леповић, Лупшић, Јовановић, Богдановић, Калезић, Кућеровић и РПЦ „Пешовић“

Данас 24. октобра 2020. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Валентина Лакетић из Шимановаца.
Валентина Лакетић је рођена 24. октобра 2019. године у Београду као прво дете од оца Бобана Лакетића ИТ инжењера и мајке Милице Лакетић рођене Белић дипломираног филолога настањених у улици Дечкој број 118б у Шимановцима.
Кума на крштењу Валентини била је Кристијана Бован предузетник из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Данас 17. октобра 2020. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Михајло Радивојевић из Шимановаца.
Михајло Радивојевић је рођен 16. октобра 2019. године у Земуну као прво дете од оца Предрага Радивојевића ауто електричара и мајке Јелице Радивојевић рођене Марјановић трговца настањених у улици Прховачкој број 81 у Шимановцима.
Кум на крштењу Михајлу био је Игор Савић пољопривредник из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Данас 17. октобра 2020. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Игор Турудић из Шимановаца и Јована Ивошевић из Шимановаца.
Игор Турудић по занимању виљушкариста рођен је 18. новембра 1989. године у Београду од оца Жељка и мајке Јелице Турудић молера и Трговца из Руме и Сремских Михаљеваца.
Јована Ивошевић по занимању метеоролошки техничар рођена је 24. фебруара 1989. године у Београду од оца Драгана Ивошевића и мајке Марине Гавриловић хемијског техничара из Деча.
Кумови на венчању Игору и Јовани били су Никола Ранисављевић трговац из Сремских Михаљеваца и Данијела Димитријевић економиста из Шимановаца.

Данас 17. октобра 2020. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Андреј Турудић из Шимановаца.
Андреј Турудић је рођен 14. априла 2020. године у Београду као прво дете од оца Игора Турудића виљушкаристе и мајке Јоване Турудић рођене Ивошевић метеоролошког техничара настањених у улици Ново Насеље број 30/3/4 у Шимановцима.
Кум на крштењу Андреју био је Никола Ранисављевић трговац из Сремских Михаљеваца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.