OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 07. јуна 2015. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Александар Мандић из Шимановаца и Биљана Јовановић из Добрића.
Александар Мандић по занимању возач рођен је 09. фебруара 1972. године у Земуну од оца Николе и мајке Зорице Мандић пензионера из Шимановаца.
Биљана Јовановић по занимању кројач рођена је 30. августа 1979. године у Лозници од оца Драгомира и мајке Зорке Јовановић, пензионера и домаћице из Добрића.
Кумови на венчању Александру и Биљани били су Небојша Васић пекар  из Земуна и Слободан Митровић професор из Земуна.
По завршеном венчању Александар у Биљана су крстили дете Александру рођену 06. јуна 2011. године у Београду. Кум Александри на крштењу био је Небојша Васић пекар из Земуна

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки

По Божјем промислу, као покровитељ Цркве Христове, појави се цар Константин Велики, рођен 274 године, у нехришћанској породици. Још за живота добио је назив: РАВНОАПОСТОЛНИ. Много пута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Издао је едикт (закон) у Милану, 313 године, којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над Византијом, саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград).
И као што Божјем промислу би изабран за борца против незнабожачких и христоборних царева, тако исто би, ради свога кршења бачен у постељу, од опасне и неизлечиве губе. Трудише се многи да га излече, али без успеха, те напослетку му рекоше да једини спас и његово излечење лежи у томе да се окупа у крви мале деце. Нареди цар Константин да се ухвате и покољу сва деца. Закукаше мајке, а он устукну и по цену сопственог живота, горко се покаја и пусти децу. То беше мило Богу који га је тиме само кушао, те му посла два апостола, Петра и Павла, да га упуте на прави пут спасења. Он нареди епископу Силвестеру да га крсти и тог часа ишчезну његова болест. Сматрајући се недостојним да оде на поклоњење Христовом гробу, уместо себе спреми и посла своју мајку, царицу Јелену. Оде она на поклоњење Христовом Гробу, и са тог пута се врати са честицом часног Крста, који понесе свом сину на дар. Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабожци бацили изван града и засули ђубретом; подигла је многе цркве, од којих треба напоменути: цркву над пећином Рождества Христова (на Гори Маслинској); цркву на месту Вазнесења Христова у Гетсиманији; цркву на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 цркви.
Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света царица Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада пролазила је једна посмртна поворка, јер беше умро неки човек из града, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана православна црква празнује тај догађај, 14 септембра као Крстовдан. Многи незнабожци приђоше хришћанској вери, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења.
Ова света царица се упокојила 327 године у 80. години живота. Свети цар Константин, благочестив и дарежљив, поживео је још 10 година од упокојења своје мајке, те се и он представи Богу 337 године у 65. години живота. Његово свето тело пренето је у Цариград и сахрањено по његовом завештању у Цркви Светих Апостола у Цариграду.
И данас, после толико година, свети Равноапостолни цар, живи бесконачним животом у вечном Царству Христовом, помажући многима који ишту од њега и Јединога Бога помоћ и исцељење.
Тропар (глас 8):
Креста твојего образ на небеси видјев, и јакоже Павел званије не от человјек пријем, во царјех апостол твој Господи, царствујушчиј град в руцје твојеј положи: јегоже спасај всегда в мирје, молитвами Богородице, једине человјекољубче.

Фамилије које у Шимановцима славе свете цара Константина и царицу Јелену су:

Сучић, један разред основне школе и портал www.simanovci.rs

У Шимановцима је и ове године свечано прослављена слава Пренос моштију светог оца Николаја. Света Литургија у храму посвећеном овом празнику почела је у 09,00 сати. Служили су: протојереј-ставрофор Милорад Симић парох батајнички, протојереј-ставрофор Драган Гвозденовић парох бољевачки и свештеник домаћин протојереј Жељко Кретић. Поучним речима о празнику обратио се прота Милорад честитајући славу свим шимановчанима. Кумови светог храма, Вељко Мандић са породицом, Вукоман Свркота са породицом, Ђорђе Марковић са породицом, Јовица Радивојевић са породицом и Вида Миличевић са својом породицом, поред славског колача и жита припремили су и послужење за све присутне у светом храму. После духовног окрепљења уследило је и телесно како би у потпуности осетили радост заштитника Шимановаца. За следећу годину пријавили су се кумови Вељко Мандић, Вида Миличевић, Ђорђе Марковић и Томислав Видовић. Молимо Господа и светог Николаја да нас сачува и да следеће године овај празник обележимо у већем броју.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 16. маја  2015. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштена је Јасмина Ковач  из Шимановаца.
Јасмина Ковач је рођена 01. априла 1987. године у Осијеку као друго дете од оца Стјепана Ковача Технолога и мајке Славице Ковач рођене Вранеш пољопривредног техничара настањених у улици Прховачкој број 70  у Шимановцима.
Кума на крштењу Јасмини била је Снежанба Јовановић дипломирани синолог из Сремских Михаљеваца.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 09. маја 2015. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Милош Атанацковић из Шимановаца и Милица Јанковић из Угриноваца.
Милош Атанацковић по занимању дипломирани дефектолог рођен је 20. децембра 1987. године у Руми од оца Ненада и мајке Марине Атанацковић трговца и домаћице из Шимановаца.
Милица Јанковић по занимању трговац рођена је 24. маја 1991. године у Београду од оца Милорада и мајке Пере Јановић, пензионера из Шимановаца.
Кумови на венчању Милошу и Милици били су Јован Милинковић радник  из Шимановаца и Инес Јелесић васпитач из Шимановаца.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Данас 09. маја  2015. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Максим Ђурић  из Шимановаца.
Максим Ђурић је рођен 27. децембра 2013. године у Београду као треће дете од оца Дејана Ђурића предузетника и мајке Светлане Ђурић рођене Симић књиговође настањених у улици Голубиначкој број 124  у Шимановцима.
Кум на крштењу Максиму био је Горан Грујић аутомеханичар из Шимановаца.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.

Пореклом беше јеврејин, из племена Левијева, ученик светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом, син, не по телу, него по Духу. Свети Марко беше уврштен у седамдесет светих апостола Христових. Најпре је пратио светог Петра и био је управо од њега постављен за епископа. На молбу верних написао је Јеванђеље, јер ти верни хришћани у Риму молили су га да им напише оно што им је са светим Петром усмено говорио о Господу нашем, Исусу Христу. Проповедао је Христову веру, у Аквилеју и Египту, где је он био први проповедник Јеванђеља и први епископ, јер све до тада, Египат је био незнабожачки. Но, свети апостол Марко то измени и просвети народ светлошћу свете вере и многе преведе у хришћанство. Сагради многе цркве и постави свештенике и епископе. Чинио је он многа чудеса: болесне је исцељивао, губаве чистио, нечисте и зле духове је изгонио из људи. Многи тада повероваше у Господа нашег Исуса Христа, поразбијаше своје идоле и крстише се у име Оца и Сина и Светога Духа. Одатле он настави пут у Александрију, да и тамо шири реч Јеванђеља. И ту својим делом и чудом показа Божију силу, тиме што зацели рану обућару, који шилом прободе своју леву руку. Тим чудом он преведе многе у хришћанство, али сазнавши за то, старешине града сковаше план да га убију и у тој намери успеше и то баш на Ускрс, када свети Марко служише Литургију у александријској цркви. Најпре га бацише у тамницу, а сутрадан га погубише, приликом чега Сунце сакри своје зраке, небо се отвори и би велики земљотрес. Овај свети апостол и јеванђелист и мученик Христов, сконча у Египту, у граду Александрији, 25. априла и беше стар 68 година и би увенчан венцем вечне славе.

Тропар (глас 3):

У верховнаго Петра научивсја, апостол Христов бил јеси, и јако солнце странам возсијал јеси, Александријом удобреније бив блажене; тобоју Египет от прелести свободисја, евангелским твојим ученијем просвјешч всја јако свјет; столп церковниј; сего ради твоју памјат чтушче свјетло празднујем, Марко богогласе: моли тобоју благовјестимаго Бога, да согрешениј остављеније подаст душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог апостола и јеванђелиста Марка су:

Грубић

У време када римским царством владаше безбожни цар Диоклецијан, настало је страшно мучење и прогон Христових следбеника. Свети Георгије родом беше из Кападокије и још од малена би одгајен и васпитан веома побожно. Родитељи су му били угледни и благочестиви људи. Отац му је мученички пострадао за Христа, а мајка његова после тога преселила са њим у своју родну Палестину. Израстао је Георгије у лепог и храброг младића, те због тога би узет да служи у војсци поменутог цара Диоклецијана. У својој двадесетој години добио је висок чин трибуна (у рангу данашњег пуковника), али због показане храбрости у биткама, цар га произведе за војводу. Но, пошто је био хришћанин, он се супротстави цару и његовом наређењу да се сви хришћани муче и свирепо убијају. Раздели сву своју имовину и пође за својом вером и истином. Цар се јако разгневи због тога, и нареди да га баце у тамницу, те да га свирепо муче да би се предомислио. Али све те муке не утицаше на младог Георгија, већ напротив, оне још више ојачаше веру у њему те он још више узнесе хвалу и благодарност Богу. Страшне су биле његове муке, али његова вера би толико јака, да, иако, кидан на парчад и као трска ломљен, он издржа све, јер знао је да је Господ са њим, јер посла анђела у виду младића, који га охрабри речима: „Радуј се“! Видевши тај призор, војници се уплаше и одмах обавестише цара о свему. А он нареди да светог мученика Георгија баце у ров пун креча и да га тако затрпаног држе три дана. Али, ни то не могаше наудити светитељу, што јако разгневи цара, те он смишљаше друге муке којима је наставио мучити Георгија, али све беше узалуд, јер беше воља Божија да увенча светог Георгија, венцем вечне славе.

Погубише младог Георгија заједно са царицом Александром, која и сама прими Христову веру, 3. априла 303. године.

Таква су славља великих подвига храброг војника, такве су његове борбе и славне победе над непријатељима. Нека се његовим молитвама и ми удостојимо удела праведних и стајања с’ десне стране Господа. Велика чудеса чинио је свети Георгије и у току овоземаљског живота, а то је наставио и после представљања Богу.

Тропар (глас 4):

Јако пљених свободитељ и нишчих зашчититељ, немошствујушчих врач, цареј поборниче, побједоносче великомучениче Георгије, моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шимановцима славе светог великомученика Георгија – Ђурђевдан су:

Миросављевић, Вујичић, Станивуковић, Милиновић, Јовановић, Деврња, Вујатовић, Анџић, Грубишић, Вулетић, Трифуновић, Милошевић, Стојадиновић, Томић, Гајић, Лепшић, Инђић, Пописаиловић, Стојановић, Ђорђић, Ћетеновић, Товиловић, Чучковић, Виторац, Лемајић, Масникоса, Пражић, Марковић, Безбрадица, Тутук, Михајловић, Ристић, Павловић, Стефановић, Пештерац, Љубојевић, Батиница, Дукић, Лугоња, Радић, Ивковић, Станојевић, Чакало, Ђукић, Калезић, Младеновић, Ђорић, Глоговац, Павоковић, Живковић. Бурсаћ, Ескић. Поповић и Шљукић.

Данас 26. априла  2015. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштен је Јован Милинковић  из Шимановаца.
Јован Милинковић је рођен 29. априла 1988. године у Београду као друго дете од оца Ненада Милинковића пензионера и мајке Вукосаве Милинковић рођене Самарџић пензионера настањених у улици Крњешевачкој број 70  у Шимановцима.
Кум на крштењу Јовану био је Љубомир Миковић техничар технологије из Београда.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.

Данас 19. априла  2015. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Стефан Љубинковић  из Шимановаца.
Стефан Љубинковић је рођен 06. марта 2015. године у Београду као прво дете од оца Александра Љубинковића инжењера електро технике и мајке Тамаре Љубинковић рођене Далиповић студента настањених у улици Голубиначкој број 42  у Шимановцима.
Кум на крштењу Стефану био је Ђорђе Живановић студент из Шимановаца.

Текст приредио протојереј Жељко Кретић парох шимановачки.