Данас 19. јануара  2019. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима  крштено је дете Петар Живановић  из Шимановаца.
Петар Живановић је рођен  18 јануара  2018. године у Београду као прво дете од оца Николе Живановића механичара и мајке Наташе Живановић, рођене Стојановић економског техничара настањених у улици Прховачкој број 69 у Шимановцима.
Кум на крштењу Петру  био је Немања Мркајић машински техничар из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Рођен је у месту Кападокији, око 330 године, од оца Василија и мајке Емилије, а у време цара Константина Великог. У седмој години родитељи његови, дадоше га у школу, где он, због бистрине свог ума изучи филозофију за пет година и оде у Атину, где настави своје школовање. Изучавао је све светске науке тога времена (филозофију, астрономију, реторику). Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан – цар одступник.

Крстио се у зрелим годинама, на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је пуних десет година епископ Кесарије Кападокијске, поставши велики поборник православља, одлика моралне чистоте и верске ревности, те се стога с правом назива Велики (св. Василије Велики). Упркос свему, постао је чврст стуб Цркве Христове и назван је Пчелом Цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многа његова дела, богословска, канонска, апостолска, као и служба названа по његовом имену. Она се служи десет пута годишње и то: 1. (14. јануара), уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста (осим Цветне Недеље), на Велики Четвртак и на Велику Суботу.

По природи веома болешљив, поживео је свега педесет година. Свој земни живот скончао је 1(14. јануара) 379 године, преселивши се у Царство Христово.

Тропар (глас 1):

Во всју земљу изиде вјешчаније твоје, јако пријемшују слово твоје, имже богољепно научил јеси, јестество сушчих ујаснил јеси человјеческија обичаји украсил јеси, царскоје свјашченије оче преподобне: моли Христа Бога спастисја душам нашим.

Фамилије које у Шумановцима славе светог Василија Великог су:

Ненадић, Штрбац и Петровић

По пореклу је био Јеврејин, из области јелинске, сродник апостола Павла. Архиђаконом је прозван, јер беше први од седам ђакона, које свети апостоли рукоположише и поставише на службу око помагања сиротиње у Јерусалиму. Снагом своје вере, архиђакон Стефан чинио је многа чудеса међу људима, а својим злобним противницима, Јеврејима, супротстављао се својом мудрошћу и силом Светог Духа. Посрамљени Јевреји узбунише народ, клеветајући га да је хулио на Бога и Мојсија, те уз помоћ лажних сведока би осуђен. Тада Стефана изведоше пред народ и сви видеше његово озарено лице као у анђела, заправо његово лице било је озарено благодатном светлошћу, као некада Мојсејево. Стаде он говорити о многим доброчинствима и чудесима Божијим, која је Бог учинио за народ Израиљски, а истовремено их осуди за многе злочине и за противљење Богу. Назвао их је издајницима и крвницима и осудио их је за убиство Господа нашег, Исуса Христа. У том тренутку погледа у небо и виде да се отворило над њим и угледа он славу Божију и то објави Јеврејима: „Ево, видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Бога (Дел. ап. 7).

После тога га изведоше из града и осудише на смрт каменовањем. Међу његовим мучитељима био је и његов сродник, Савле (касније апостол Павле). Његову мученичку смрт гледала је из даљине Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом, усрдно се молећи Богу за овог истинитог страдалника. Тело св. Стефана тајно је узео и сахранио јеврејски кнез и потајни хришћанин, Гамалил.

Тропар (глас 4):

Подвигом добрим подвизалсја јеси первомучениче Христов и апостоле, и мучитељ обличил јеси нечастије; каменијем бо побијен от рук безаконих, вјенец от јеже свише десници пријал јеси, и к’ Богу взивал јеси вопија: Господи, не постави им грјехе сего.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Првомученика и Архиђакона Стефана су:

Марић, Ђурић, Петрушић, Трнинић, Божанић, Бабић, Перлић, Поповић, Добријевић, Вулетић, Сврабић, Шијаковић, Филиповић, Степановић, Петровић, Мрђен, Лазић, Васић, Јовичић, Раконић, Милинковић и Живковић.

Нема веће радости од празника рођења Христовог. Свуда око нас се осећа празнична атмосфера. Ово је свакако прилика да се учврсти породица као стуб нашег друштва.

Сва дешавања у протеклих неколико недеља су нас подсећала и припремала за овај велики и најрадоснији дан у години. Прво празник Детинци, дан кад су деца даривала своје родитеље. Затим празник Материце, дан кад се мајке даривале своју деци и на крају празник Очеви или Оци, дан кад се Очеви даривали своју децу. Ове године посебно јер празник Очеви падоше на Бадњи дан.

Бадњи дан је посебна радост у нашем српском народу ма где био. Тако је било и у Шимановцима.  Света Литургија је служена у 09,00 часова, на којој се причестило доста шимановчана. Вечерње је као и обично служено у 16,00 часова уз присуство препуног храма верника а највише деце, чија је и радост највећа. Било је и оних који нису могли ући у храм па су чекали испред, Како то већ традиционално бива, „Удружење Жена Шимановчанке“ припремиле су пакетиће за сву децу у светом храму, пакетиће посне како приличи овом дану. Припремљено је 150 пакетића и све је подељено.

По завршетку вечерњег освећен је и запаљен Бадњак у порти шимановачког храма. Порта је била у потпуности испуњена верницима. Да не буде да су само деца била почашћена, одраслима  је спремљено послужење; кувано вино и кувана ракија, како се то већ годинама практикује. Потрајало је то дружење у потри уз чашицу разговора, па и вина или ракије, по жељи.

Божићно јутрење је служено у 00,00 часова. Већ је устаљена пракса да шимановачки храм буде најпосећенији на Божићно јутрење. Иако је време било јако хладно и права мећава, то није спречило шимановчане да заједно дочекамо Богомладенца.  Углавном су ту одрасли, док су деца смештена на спавање. Лепоту јутрења употпуне ветрепи који из обиласка села дођу на јутрење. На крају после поздравне речи пароха и поучних речи из посланице Патријарха српског Иринеја,  пред присутнима у храму износе свој програм и објављују рађање Богомладенца Господа Христа.

На празник Божића света Литургија је као и обично почела у 09,00 часова. Свуда око нас се осећала радост празника. Празнична Литургија унесе мир у нас као што је сам Господ донео мир својим доласком на свет. На Литургији се причестио  велики број верника који су се постом припремали за овај радосни дан . Па завршеној Литургији и проповеди пароха освећена је Божићна чесница и подељена верницима.  Чесницу је припремила пекара „ЗЕК“ (Душко Лончар) а набављен је и златник, дар Бранка Ђурића аутопревозника из Шимановаца, који је стављен у чесницу. Ове године златник је припао Николини Кретић која је у благословеном стању па у свом дому очекују и новог члана.  Нека је Њеној породици на благослов а ми остали чекамо следећу годину, па можда се деси, ко зна.

ХРИСТОС СЕ РОДИ – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!