Данас 29. јануара 2023. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима венчали су се Урош Рељић из Шимановаца и Жељана Рашковић из Доњег Товарника.
Урош Рељић по занимању друмски техничар рођен је 03. августа 1994.  године у Београду од оца Саше и мајке Наташе Рељић правосудни стражара из Шимановаца.
Жељана Рашковић по занимању студент рођена је 04. јуна 1999. године у Сремској Митровици од оца Миленка и мајке Зорице Рашковић пензионера и трговца из Доњег Товарника.
Кумови на венчању Урошу и Жељани били су Драгиша Армуш предузетник из Београда и Тијана Лукић војник из Пећинаца

Данас 29. јануара 2023. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Реља Рељић из Шимановаца.
Реља Рељић је рођен 17. јануара 2022. године у Сремској Митровици као прво дете од оца Уроша Рељића предузетника и мајке Жељане Рељић рођене Рашковић студента настањених у улици Мандић Сокак број 35 у Шимановцима.
Кум на крштењу Рељи био је Драгиша Армуш предузетник из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Овај свети апостол беше бачен у тамницу по заповести цара Ирода и окован у двоје вериге. Једне ноћи, док је спавао апостол Петар, сиђе у тамницу анђео Господњи и ослободи га из верига и изведе из тамнице. То чудо се рашчуло по Јерусалиму, те неки хришћани кришом узеше вериге и чуваху их, као да чувају самога врховног апостола Петра. Након тога, апостол Петар напусти Јерусалим и оде у друге крајеве да проповеда реч Божију, а вериге добише целебну силу од његовог апостолског тела. Многи се болесници излечише само додиром о њих као и о убрус, који је био натопљен знојем апостола Петра (Дела ап. 19,12).

Ове часне вериге, верни, побожно поштоваху и клањаху им се, преносећи их са колена на колено. Тако оне доспеше у руке пресветог патријарха јерусалимског Јувелијана, а он их потом даде царици Евдоксији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Она их преполови, па једну половину посла цркви Светих апостола у Цариграду, а другу половину даде својој кћерки царици Евдоксији у Рим. Она сазида цркву Светог Петра и положи у њу часне вериге, заједно са оним у које је апостол Петар био окован од стране цара Нерона.

Овај дан је узет за празник поклоњења тим Часним веригама, у част и спомен светог апостола Петра, који пострада за веру своју, а у славу Христа, Бога нашега.

Тропар (глас 4):

Риме не остављ, к нама пришел јеси честними веригами јаже носил јеси, апостолов первопрестолне; имже вјероју поклањајушчесја, молимесја: твојими к Богу молитвами даруј нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог апостола Петра – Часне Вериге су:

Ћирковић

Данас 28. јануара 2023. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Цвета Комазец из Шимановаца.
Цвета Комазец је рођена 28. јануара 2022. године у Београду као друго дете од оца Огњана Комазеца економског техничара и мајке Сенаде Комазец рођене Славујевић дипломираног политиколога настањених у улици Ново Насеље број 20/1 у Шимановцима.
Кум на крштењу Цвети био је Илија Глоговац радник из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Свети Сава, први Архиепископ српски, прослављен је 27. јануара 2023. године у цркви Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима. Свету Литургију са почетком у 09,00 сати служио је протојереј-ставрофор Слободан Радојчић пензионисани парох из Сурчина.

Освануо је дан под снегом, мало хладан, баш како треба да буде овог дана, на празник Светог Саве. Наше је да се молимо а Господ  даје баш онолико колико и онако како нам треба. Тако смо се и ми данас молили у храму шимановачком. У присуству верника, шимановчана, посебно деце наше молитве и наше појање се узносило из нашег храма ка небу. Радујемо се сви јер је наш Свети Сава ту, међу нама. Свету литургију су употпунили ученици основне школе „Душан Јерковић – Уча“ својим песмама и рецитацијама. Свако дете присутно у светом храму добило је пригодан и богат светосавски пакетић које су обезбедили Месна Заједница Шимановци и светосавски кумови у светом храму.

Црквени кумови за Светог Саву; породице Вељка Мандића, Драгана Ерића, Немање Мандића и Жељка Ћирковића су припремили и славске колаче и жита, као и послужење за све присутне у храму. На крају свете литургије ови дарови су освећени и подељени присутнима. Поменути кумови си се прихватили кумства и за следећу годину.

Наш драги прото Слободан је на крају све поздравио и поучио пригодном беседом, а надлежни парох прото Жељко се постарао да све протекне у најбољем реду, како и приличи овом дану.

У школи „Душан Јерковић – Уча у Шимановцима је спремљен пригодан програм за све просветне раднике, ученике, помоћно особље и госте како и приличи овако лепом и радосном дану. После поздравног говора директорице школе Госпође Живке Михић освештани су славски колач и славско жито припремљено за школску славу Светог Саву, које је освештао парох шимановачки протојереј-ставрофор Жељко Кретић. Школски кумови Месна Заједница Шимановци и њени представници Господа Александар Мандић и Зоран Војкић су се потрудили да свега има довољно за присутне на овом слављу. Исти су се прихватили кумства и за следећу годину.

Кроз фотографије Воје Добрића, покушаћемо да вам дочарамо све лепоте данашњег дана.

парох шимановачки

протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Једног дана, у престоници старе српске државе Рашке, у граду Расу (данашњем Новом Пазару) велики жупан Стефан Немања седео је замишљен. Његова жена велика књегиња Ана, приђе му и упита га: -“Сада, кад си мачем и копљем, мудрошћу и одлучношћу, основао јединствену и велику српску државу, кажи ми зашто си замишљен? Шта те мучи“? -“Иако већ имамо два сина, Вукана и Стефана, нека су нам живи и здрави, морам ти рећи да би желео још једног. Биће у овој великој држави за сву тројицу довољно и области и посла – одговори велики жупан“. -“И ја бих желела“ – рече му Ана, загрливши га. „Молим Бога да нам се ова жеља испуни.“ Овако су разговарали Стефан и Ана пре више од осам векова, око 1175. године. „Много година проћи ће и не роди поменута, благочастива Ана“ – каже у свом животопису Теодосије, један од биографа Светог Саве. Но, велики жупан Стефан Немања и његова жена Ана нису губили наду у испуњење ове њихове велике жеље. „Господе Боже, Сведржиоче, дај нам по благости твојој да доживимо још једно мушко дете, које ће бити утеха душе наше и наследник државе наше и старости наше на чијој ћемо руци, легавши, починути“ – записа Теодосије да се мољаху родитељи. „И заједничке ти завете дајемо: од зачећа детињега одлучићемо и сачуваћемо се, свако за се, у чистоти тела све до краја живота“. И најзад, та њихова жеља Божијим милосрђем је услишена. Стефан Немања се толико обрадовао да је одмах прекинуо лов, и појурио у двор. Успут је наредио да рођење његовог сина огласе на свим црквама и манастирима. Затим је објавио да се народ три дана весели уз јело и пиће. Владарима суседних држава послао је поклоне са вешћу да је добио трећег сина. У знак неизмерне захвалности Немања је на највишој кули свога двора подигао главу према небу и рекао: „Боже, Теби хвала!“.

Од ране младости Растко је испољавао велику љубав за богослужење и пост. Кад је ушао у седамнаесту годину узраста, спремали су га да влада земљом а и за женидбу. Но младић је желео да избегне свет и да се одвоји од свих. Немањин двор је био пун монаха, и они су долазили из далеке Свете Горе по дарове. Растко са њима оде у Свету Гору. Тамо се замонаши и добије име Сава. Провео је дане и ноћи у посту и молитви.

Његови родитељи су жалили због његовог одласка у Свету Гору. На крају, ипак су се с’тим помирили. Чак су схватили да је њихов син добро урадио. Немања и Ана су се убрзо и они замонашили у манастиру Студеници.

Сава је долазио у Србију да мири своју завађену браћу на моштима свога оца Симеона (у монаштву). Сава је са својим братом Стефаном Првовенчаним саградио манастир Жичу.

Једно време је провео у манастиру Студеници. Ту свара духовни центар српске државе. Пуних осам година он је игуман тог манастира. Отвара прву школу. Обнавља запустеле цркве и манастире. Ствара прву српску болницу. Стефан Првовенчани је био нестрпљив, па је краљевску титулу затражио од римокатоличке цркве. Сава је зато желео да српска православна црква постане самостална, да може давати краљевске титуле.

Године 1219. Свети Сава одлази у Никеју и од тадашњег патријарха и цара добија дозволу да Српску цркву учини самосталном и независном од охридског архиепископа. Никејски патријарх је Саву произвео у епископа српског и одлучио да друге српске архиепископе у будуће не посвећује патријарх у Никеји нити охридски архиепископ, већ да то чине епископи српски на своме сабору. Са овим важним одлукама, свечано дочекан од браће и велможа, Сава се вратио у Србију са новим ученим монасима и књигама. За седиште првог српског архиепископа био је одређен манастир Жича. У договору са краљем и велможама, Св. Сава је извршио промене у црквеној организацији, основао је девет епископија и на места епископа довео српске монахе. За 14 година, колико је управљао Српском православном црквом (1219.-1233.), Сава је њу учврстио, материјално обезбедио и одредио које народне послове има да обавља. Такву је улогу Српска црква задржала годинама, а и до данас је остала битан државни и културни ослонац српског народа.

У повратку са другог путовања Св. Сава је стигао у ондашњу престоницу Бугарске, у Трново. Хтео је да лично преда одлуку да Бугарска црква буде самостална. Ту је назебао и разболео се. Сава је умро у Трнову, 14. јануара 1235. године.

Краљ Владислав пренео је 1237. године његове мошти у манастир Милешеву. На његовом гробу су се многи исцелили. Чак су и Турци долазили Сави на поклоњење. То је сметало Синан Паши и он је 1594. године пренео мошти и спалио их на Врачару.

Крајем 18. и почетком 19. века прослављење Светог Саве се претворило у „националну прославу, школску свечаност, празник матерњег језика, словенске идеје, словенског јединства и наде у бољу будућност“, пише Милош Црњански. „Народни обичаји све су се више мешали са чисто црквеним обредима. У школама се реже славски колач, говорило се о славној националној прошлости, скупљају се дарови и поклони за издржавање националних школа, за васпитање сиромашних ученика, а затим пева се, игра и весели. То је прави ђачки сабор.“ Остало је записано да је дан Светог Саве (Савиндан) прослављен као школска свечаност већ 1735. године.

Тропар (глас 3):

Пути воводјашчаго в жизањ, наставник и первопрестолник и учитељ бил јеси; первјеје бо пришед, свјатитељу Саво, отечество твоје просвјетил јеси и порадив тоје духом свјатим, јако древа маслинаја в мислењем раји насадил јеси всеосвјашченаја твоја чада. Тјем јако апостолом и свјатитељем сопрестолнак, чтушче тја молим: моли Христа Бога даровати нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Саву Архиепископа Српског су.

Барац,  Петрић, Михајловић, Алексић и О.Ш. „Душан Јерковић – Уча“

Јутрос  22. јануара 2023. године у свом дому у Шимановцима преминула је Драгица Радивојевић домаћица из Шимановаца. Драгица је живела у улици Прховачкој број 72 у Шимановцима. Рођена је 22. октобра 1960. године у Шимановцима. Удала се за Светислава – Цвеју Радивојевића са којом је добила двоје деце; ћерку Сандру и сина Сашу. Сахрана Драгице Радивојевић биће обављена сутра у понедељак  23. јануара 2023. године. Скуп је од 12.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 13,00 часова и Драгица ће бити сахрањена на шимановачком месном гробље.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић

Данас 22. јануара 2023. године у храму Преноса моштију светог оца Николаја у Шимановцима крштено је дете Слађана Грујић из Шимановаца.
Слађана Грујић је рођена 22. јануара 2022. године у Земуну као прво дете од оца Предрага Грујића радника и мајке Бранке Петровић радника настањених у улици Гробљанској број 16 у Шимановцима.
Кум на крштењу Слађани био је Срђан Јовановић радник из Шимановаца.

Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић.

Овај, у народу познати светитељ као Претеча Христов, родио се у дому благочестивих и побожних људи, првосвештеника Захарије и његове жене Јелисавете. Стари су били њих двоје када од Бога измолише дете, а то дете касније одигра одлучујућу улогу на дан Богојављења. Црква због тога и узима баш овај датум да га празнује као Сабор Часног и славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег, Јована зато што је доликовало да се празником укаже поштовање ономе ко послужи Светој Тајни Крштења, ставивши руку своју на главу Господњу. Овај празник се назива Сабором због тога што се тог дана људи сабирају у Цркву ради певања и узношења славе Богу у част светог Јована Крститеља.

Сећање на овог светитеља празнује се неколико пута у години, али највише свечара има баш на овај датум.

Личност Светог Јована Претече и Крститеља, јеванђелисте, заузима посебно место у тој хијерархији, јер њему је био дат дар од Бога да крштава људе и ослободи их њихових грехова, те он крсти и Господа нашег Исуса Христа. То Крштење се обави на реци Јордану. Био је такве моралне чистоте, да се слободно могао назвати Ангелом Божјим, пре него човеком, и једини је од пророка који је руком могао показати онога кога је пророковао. Прогањан је од стране цара Ирода, бачен у тамницу и погубљен одсецањем главе. Пострадао је овај мученик за веру хришћанску и за Господа нашег Исуса Христа.

Његове свете мошти хтеде свети апостол Лука да пренесе из Севастије у Храм у Антиохију, али не доби пристанак, но само могаше руку Претечину понети са собом, и то ону руку којом Проказа Спаситеља нашег. Многа чудеса су везана баш за њу, јер учини та рука много тога па чак и данас. Можда треба напоменути између осталог да сваке године на овај датум архиепископи износе ту руку пред народ, па ако се појави отворена предсказује родну и обилату годину, а ако се појави затворена биће то гладна година. Зато и ми празнујемо Сабор Светог Јована Претече и Крститеља, молећи га да се моли Богу за нас да се и ми саберемо у Цркви небеској, да нам подари излечење од свих телесних и душевних болести и патњи.

Рука је касније пренета у Цариград, али под најездом Турака губи јој се сваки траг.

Тропар (глас 2):

Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљет свидјетељство Господње, Претече, показал бо сја јеси воистину и пророков честњејшиј, јако и струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, в земљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.

Фамилије које у Шимановцима славе светог Јована Крститеља су:

Видовић, Чавић, Муњиза, Живановић, Антешевић, Врањеш, Денић, Миљуш, Марић, Грубљешић, Милетић, Михајловић, Димитријевић, Бркљач, Татић, Чанаџија, Шарић, Вукобратовић, Ћорковић, Милошевић, Павловић, Нинић, Зељић, Мирчета, Јовановић, Саватовић, Врачар, Козарев, Добрић, Антић, Богдановић, Милосављевић, Растовић, Таталовић, Илић, Вокић, Крајиновић, Чанковић, Мандић, Зинајић, Наумов, Карлаш, Мићић, Миљковић, Јездимировић, Чакан, Рељић, Мркајић, Савић, Бован, Живојнов,  Вукајловић, Најдановић, Русић. Обреновић, Давидовић и Кркобабић.

Јутрос  16. јануара 2023. године у свом стану у Шимановцима преминуо је Никола Поповић пензионер из Шимановаца. Никола је живео у улици Добродолској број 63 у Шимановцима. Рођен је 01. септембра 1931. године у месту Суботска општина Пакрац. Оженио се Јулом са којом је добио два сина; Миливоја (погинуо у рату 1993. године) и Стеву. Сахрана Николе Поповића биће обављена сутра у уторак  17. јануара 2023. године. Скуп је од 13.00 часова испред  капеле у Шимановцима. Опело ће почети у капели у 14,00 часова и Никола ће бити сахрањен на шимановачком месном гробље.

 Текст приредио парох шимановачки

 протојереј-ставрофор Жељко Кретић