Летње рачунање времена завршава се у недељу, 30. октобра, у три сата ујутру, када казаљке на часовницима треба померити за један сат уназад.

Казаљке се померају са три на два сата ујутру.

Летње рачунање времена у Србији, како наводи Дирекција за мере и драгоцене метале, почиње у последњој недељи марта, а завршава се последње седмице октобра, на основу Закона о рачунању времена.

Летње рачунање времена, чији је циљ углавном уштеда електричне енергије, код нас први пут уведено 27. марта 1983. године.

Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра, на основу одлука које је доносила влада, а 2006. године је донет нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено је са Европском унијом.

Померање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље, да не би узроковало веће проблеме за радно становништво.

„Службено време“ у свету помера се унапред у позну зиму, или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама.

Исланд и Русија без промене

Поред Исланда, једине европске земље која није увела зимско и летње рачунање времена, овог викенда ни Руси, први пут после 30 година неће померати казаљке часовника уназад.

Русија остаје у „летњем времену“, по Закону о рачунању времена, који је пролетос донет на иницијативу председника Дмитрија Медведева.

„Нећемо прелазити на зимско време“, рекао је тада руски председник, уз напомену да је прилагођавање померању казаљки повезано са стресом и оболевањем људи.

Казаљке часовника су у Русији први пут сезонски померане 1. јула 1917, у складу са декретом Привремене владе.

Расправе о сврсисходности померања казаљки воде се од увођења те праксе 1981, а према подацима последњих анкета 63 процената Руса одобрава укидање „зимског времена“.

Следећи пример Русије, о укидању зимског рачунања времена размишљају и Белорусија и Украјина, а на позитивну страну такве одлуке указују и Данци.

Извор: Б92