У југоисточном делу Срема у току XV века породица српских деспота Бранковића подигла је и два манастира који припадају ларви Фрушкогорских манастира. Манастир Обед подигнут је у близини Купинова, у самој Обедској бари у ком се замонашила Деспотица Ангелина, пореклом из чувене хришћанске албанске породице Аријанита, жена слепог  Деспота Стевана Бранковића, мајка Ђорђа и Јована, српска светица, а у Срему од милоште названа Мајка Ангелина. По доласку у Срем 1486. године Ангелина  подиже у Купинову, садашњу цркву Светог Луке, у којој су биле мошти посвећеном Свецу, али у току II Светског рата мистериозно нестају. Манастир Фенек, са црквом Свете Параскеве, или Свете Петке, подигнут је између села Бољеваца и Јакова, на пар километара од реке Саве, спомиње се први пут 1563. године у писаним документима. Фенек својим положајем, у каснијем периоду, има  велики политичко-историјски значај, у њему бораве у више наврата, будуће вође I српског устанка, сам Карађорђе, на саветовањима  и припремама за устанак. У мемоарима проте Матије Ненадовића је забележен  сусрет у манастиру Фенек кнеза ваљевске нахије Ј. Ненадовића са царем Јосипом у вези устанка и будућих односа Србије и Аустријске царевине. Манастир је у више наврата током XX века био тешко оштећен, чак авио бомбардован у априлском рату 1941. године, касније је опљачкана богата ризница, вредна библиотека и цео комлекс запаљен од стране усташа.

1791. године после детаљних урбанистичких измена центра Шимановаца, уз велику вољу, напор и трошак свих мештана, почиње се са градњом садашње цркве Светог Николе у барокном стилу који је тада доминантан у архитектури и западних и источних хришћанских цркава. Иконостас реже мајстор Марко Вујатовић 1814. године и завршно осликавање 1822. године  ради земунски сликар Константин Лекић. Према „домовном попису“ од 1800. године у то време у селу је било укупно само 92. насељена домаћинстава и 4 празна, са око 1.090 мештана  који су за сва времена изградили и оставили објекат вредан поштовања свим будућим генерацијама. Зато заслужују да сва презимена фамилија и имена тадашњих представника породичних задруга буду објављена по први пут до сада:

1.Стефан Радивојевић,

2.Теодор Љубинковић,

3.Матеј Пантелић,

4.Игњат Жежељ,

5.Димитрије Вујичић,

6.Петар Мучаловић,

7.Теодор Боић,

8.Арсениј Максимовић,

9.Марко Ненадовић,

10.Петар Војкић,

11.Максм Ћирковић,

12.Марко Петровић,

13.Ертимиј Јанковић,

14.Симеон Радивојевић,

15.Станиша Марић,

16.Арсеније Ђурић,

17.Стефан Марковић,

18.Филип Љубинковић,

19.Максим Љубинковић,

20.Коста љубинковић,

21.Станко Димитријевић,

22.Захарије Димитријевић,

23.Андреј Андреић,

24.Григорије Катанић,

25.Тимотеј Божанић,

26.Марко Вуичић,

27.празна,

28.Григорије Мандић,

29.Михаил Мандић,

30.Теофан Јовановић,

31.Григорије Масникоса,

32.Јован Савић,

33.Данило Атанацковић,

34.Григорије Радосављевић,

35.Ђурађ Стојанић,

36.Јоаким Стојковић,

37.Лука Винкић,

38.Игнатије Николић,

39.Лазар Богдановић,

40.Иван Ненадовић,

41.Иван Мијић,

42.Атанацко Живановић,

43.Всилије Радосављевић,

44.Ђурађ Мишковић,

45.Игнатије Грујић,

46.Јаков Груић,

47.Алексије Пушић,

48.Аврам Јовановић,

49.празна,

50.Павел Медић,

51.Илија Живановић,

52.Ђурађ Ђурђевић,

53.Иван Обрадовић,

54.Јеремија Добрић,

55.Николај Михајловић,

56.Теодор Бугарин,

57.Пантелејмон Јовановић,

58.Јаков Тодоровић,

59.Николај Мијић,

60.Тома Урошевић,

61.Михаил Масникоса,

62.Јефтимиј Николић,

63.Симеон Радић,

64.Аврам Смиљанић,

65.Стојан Пекић,

66.Јосиф Арсенијевић,

67.Кирил Мандић,

68.Јефтимиј Добрић,

69.Димитриј Костић,

70.Теодор Грујић,

71.Петар Зорић,

72. Илија Гаћеша,

73.Георгије Милошевић,

74.Радован Петровић,

75.Јован Симић,

76.празно,

77.Василиј Вуков,

78.Теодор Војкић,

79.Теодор Сомборац,

80.Јенко Јонић,

81.Георгиј Влах,

82.Иван Радивојевић,

83.Давид Ђурђевић,

84.Тимотеј Милинковић,

85.Сава Вуичић,

86.Ђура Чавић,

87.Живоин Чавић,

88.Димитрије Стојадиновић,

89.Пантелејмон Стојадиновић,

90.Филип Чавић,

91.Срета Ђурђевић,

92.Теодор Милосављевић,

93.Алексије Гавриловић,

94.Трифун Живановић,

95.Јаков Боић,

96.поп Георгије Анђелић.